LEPTIR U VEČNOSTI: Pevao je “Jeleni umiru sami”, i bio NAJVEĆA I NAJTRAGIČNIJA ZVEZDA srpske muzike
/
Voleli su ga i oni koji nisu slušali vrstu muzike koju je svirao. Pojavio se brzo, “kao leptir” i ušao u srca Beograđana, ali i svih onih koji su umeli da cene njegov osmeh, dobar duh i neverovatnu harizmu. A onda se preselio u legendu…
Nenad Radulović mnogo je poznatiji po setnom i pomalo nostalgičnom nadimku - Neša Leptir. Bio je rok muzičar, pevač beogradske grupe “Poslednja igra leptira” i deo Indeksovog radio pozorišta. Njegove pesme i danas se pevaju. Njegovim forama i danas se smeju. Njegovom duhu posvećujem ovaj tekst…
“Dobri duh Beograda”
Neša je karijeru započeo 1979. godine i tokom osamdesetih sa “Poslednjom igrom leptira” je izdao albume na kojima su se ređale hit pesme - “Nataša”, “Vrati se”, “Srce od meda”, “Umiru jeleni”, “Grudi Balkanske”…
Grupa se raspala 1989. godine, ali je on nastavio solo da nastupa postavši deo i Indeksovog radio pozorišta parodirajući “novokomponovanu muziku”.
Baš kao što je slučaj bio i sa “Poslednjom igrom leptira”, nastup i Nešinog izmišljenog lika - Slobodana Đorđevića - Pitona, publika je odmah zavolela i činilo se da je ovo početak jedne karijere koja će dugo trajati.
A onda je stigla vest da se Leptir razboleo…
Tokom 1989. godine Neši je otkriven rak testisa u kasnom stadijumu, kada je već metastazirao na pluća i mozak. Operisan je na VMA gde je primao i hemioterapiju. Opala mu je kosa, ali nije se predao! Stavio je šešir i nastavio da nastupa.
Nedugo potom usledila je i operacija metastaza na mozgu. Na VMA i danas ima onih koji pamte da je i pred samu operaciju “dobri duh Beograda” glumatao, pevao, a kada je anestezija počela da deluje, imitirajući glas Slobodana Miloševića rekao: “A sad, svi na svoje radne zadatke!”
I legao.
Leptir u večnosti
Nenad Radulović, Neša Leptir, umro je 12. februara 1990. Bila mu je 31 godina.
Njegov brat ispričao je da mu je samo 20 minuta pre smrti, na njegovo pitanje kako je, odgovorio sa: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal...".
Njegova smrt, smatra se jednom od najvećih tragedija na srpskoj muzičkoj sceni.
Čitavog života bio je poseban. Takav je bio i u bolesti. Takav je bio i u smrti.
Priča kaže da je iza njega, na poleđini jednog recepta za lek ostala zapisana njegova poslednja poruka: “Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta".
