KRALJ KRALJICE SPORTOVA: Bio je "NOVAK PRE NOVAKA", a njegove rekorde godinama niko nije mogao da obori

Malo je onih koji u Srbiji znaju da smo imali “Novaka pre Novaka”. 260 nedelja on je bio prvi na svetskoj rang listi! Istina, u drugoj discipline, ali je zbog toga bio slavljen širom sveta, a upisao se i u istoriju sporta.

Atletičar Nenad Stekić je rođen 1951. u Beogradu, ali je zbog očevog posla otišao u Moskvu. Tamo je gledao ruske skakače u vis kako se spremaju za velika takmičenja.

Po povratku u Beograd, već sa 15 godina, skočio je u vis 1,95 metara i bio prvi na pionirskom prvenstvu Jugoslavije. Drugi je bio čak 15 cm iza njega. Međutim, odjednom je promenio disciplinu i počeo da skače u dalj.

Nenad je voleo gitaru i svirao je u grupi "Suncokret" sa Borom Đorđevićem , a onda je na nagovor Gorana Bregovića osnovao svoju grupu "Naslednici". Ipak, ubrzo napušta muziku jer nije imao novca za kvalitetan instrument. A, u skoku u dalj već sa 16 godina preskocio je 7 metara! Sa 19 je “odleteo” na 8,12!

Svetski rekordi i nesnimljeni skokovi

Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju Amerikanac Bob Bimon je skočio neverovatnih 8,90! O toj dužini i danas se priča. Aparati postavljeni da mere skokove nisu bili podešeni da izmere toliku dužinu (Bimon je skočio na sam kraj peščane trake) pa su skok sudije merile ručno. Rekord u skoku u dalj se beleži od 1901. i u proseku je popravljan za po 6 centimetara, a Bimon ga je ovim oborio za 0,55 metara! Nikada više nije ponovio ni približno istu dužinu i u čitavoj karijeri nije ni deset puta skočio preko 8 metara.

Nenad Stekić je na predolimpijskom mitingu u Montrealu 1975. skočio 8,45 i bio je to drugi skok svih vremena i evropski rekord. Skok asa sa Balkana je snimljen i svetski treneri su učili od našeg šampiona tehniku skakanja. Bio je brz, eksplozivan, bilo je uživanje gledati kako preleće čarobnu granicu od 8 metara. Nenad je kasnije čak 144 puta preleteo tih osam metara i do danas niko mu nije ni blizu!

Sledećih 5 godina bio je prvi na svetu na kraju svake godine. To je 260 nedelja i tek ga je Novak Đoković sa svojim rekordom na ATP listi nadmašio.

Titova “medveđa usluga”

Na početku 1976. Tito je tražio da Nenad skače na nekom mitingu u Italiji dok je on bio u poseti Rimu. Molio je Stekić da ne ide, prerano će ući u formu, ali uzalud. Već u maju je skakao 8,30, u junu 8,42 i onda je počeo pad forme i u Montrealu na Olimpijskim igrama osvaja 5. mesto sa 7,91.

Stekić će biti tri puta vicešampion Evrope. Usput je pokupio brojne medalje na raznim takmičenjima, ali bilo je i nepredviđenih okolnosti i neuspega.

Na Olimpijskim igrama 1980. u Moskvi svi su očekivali zlato od “sportiste godine” Jugoslavije. Pred same kvalifikacije počela je da pljušti kiša što Nenadu nikako nije odgovaralo jer je imao brz zalet i "nežne misiće" i tada nije uspeo da prođe ni kvalifikacije! Klizavo zaletište ga je sprečilo da osvoji medalju koja bi po svemu sudeći bila zlatne boje.

Te godine "istočni" Nemac Dombrovski ga je srušio sa mesta evropskog rekordera skokom od 8,53 metara.

Na jednom mitingu u Italiji, Nenad je u poslednjoj, šestoj seriji skočio 8,20, ali se daleko odrazio od odskočne daske. Mimo pravila, na molbu svih na stadiona, sudije su izmerile dužinu od mesta odskoka do mesta gde je sleteo. Konstatovano je da je Nenad tada skočio 8,84!

Čovek za sva vremena

Sa svojim skokom dužine 8,45 metara Stekić bi na svim Olimpijskim igrama osvojio barem bronzanu medalju. Na poslednjim igrama - u Londonu 2012. U Riju 2016. i Tokiju 2021. zbog ovog skoka čulo bi se "Bože pravde”.

A danas… počela je era Karla Luisa i Majkla Pauela. Sadašnji svetski rekord drži već tačno 30 godina Pauel sa 8,95.

Što se Nenada tiče on je završio ekonomski fakultet, oženio se i bio otac troje dece. Govorio je nekoliko jezika, obožavao je srpsku, a bio deo svetske istorije. Poslednjih godina života počeo je da ima problema sa nogama i tako je legenda svetskog skoka sela u invalidska kolica.

Preminuo je u leto 2021. u 70. godini. Na večni počinak i u istoriju sporta ispratile su ga pesme Bitlsa. Nenad Stekić - čovek za sva vremena!

Autor teksta: Dobrica Jovičić, prof. istorije