Negujmo tradiciju na najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs

Svake godine u proleće proslavljamo najradosniji hrišćanski praznik – Uskrs, u čast Hristovog vaskrsnuća. Pada u vreme buđenja prirode kada je ovo godišnje doba već ozelenilo prirodu, a mi intezivno provodimo vreme sa najmilijima i trudimo se da ispoštujemo sve običaje. Porodična okupljanja su i zamišljena tako da se neguju davno postavljene tradicije, a uz šoljicu omiljene domaće kafe najlepše se pronalazi priča koju ćemo prenositi dalje dragim ljudima koji nas okružuju. To je priča o različitim generacijama, a C kafa, koja je sinonim za tradiciju, više od 40 godina vraća najlepše uspomene.

Pripreme za ovaj praznik se razlikuju u zavisnosti od običaja, ali ono što je zajedničko je Veliki, tj. Uskršnji (Časni) post koji traje 7 nedelja. Tradicionalno, pripremanja za sam Uskrs počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća, a nastavljaju se preko Velikog petka, do nedelje, dana kada je po verovanju Isus Hrist vaskrsao. Odluka za praznovanje ovog dana donesena je zaslugom svetog cara Konstantina i koristi se u hrišćanskom svetu već 17 vekova, a najvažnije je sledeće: Uskrs se uvek slavi nakon prolećne ravnodnevnice u sedmici posle punog meseca (20. odnosno 21. marta), posle jevrejskog prolećnog praznika Pashe, a četvrti uslov je da se slavi u nedelju. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja (pre Blagovsti i posle Đurđevdana).

Zanimljivo je da u Srbiji postoji nekoliko prihvaćenih naziva za ovaj praznik. Tu je naravno Uskrs, koji vodi poreklo iz narodnog jezika, Vaskrs, poreklom iz srpskoslovenskog i Voskres, poreklom iz ruskoslovenskog, koji je i dalje u upotrebi u crkvi. U narodu se i danas paralelno koristi Uskrs i Vaskrs, ali u pozdravu neće se koristiti narodni oblik „Uskrs“, nego samo Vaskrs i Voskres, pa ćete reći „Hristos voskrese“ ili „Hristos vaskrse“.

Ako se dotaknemo istorije praznika, primetićemo da su Hrišćani na Istoku i na Zapadu slavili zajedno Vaskrs do 1582. godine kada je reformom uveden gregorijanski kalendar koji je razbio to jedinstvo. U različitim delovima sveta se neguju različiti običaji, a neki od njih su sledeći: u Bugarskoj će najstarija žena u porodici pomilovati prvim crvenim jajetom svako dete za zdravlje i snagu, u Nemačkoj se kuće dekorišu granama ukrašenim obojenim jajima, a za najmlađe se u bašte skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama, dok se u Italiji tradicionalno jede posebna uskršnja „Torta di Pasqueta", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem. U Grčkoj se priprema uskršnja supa od jagnjećih iznutrica „Magiritsa", a Grci sa Krfa na Uskrs bacaju lonce kroz prozor.

Jedan od najstarijih hrišćanskih običaja za Uskrs je farbanje jaja ujutru na Veliki petak. Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek negde u 16. veku i običaj je da se prvo jaje farba u crvenu boju, u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenja Hristovo, a takođe je simbol radosti i života. Zove se „čuvarkuća“ i čuva se tokom cele godine, do sledećeg Uskrsa. Kako mu i samo ime kaže, pazi kuću i sve ukućane, a po nekim verovanjima poseduje i magijske moći koje teraju sve što nije dobro. Jaja mogu biti ofarbana industrijskim bojama, ali i različitim prirodnim biljem, od kojih je najpoznatija lukovina. Određene vrste povrća, voćnih bobica i začina daju čitavu paletu divnih boja i različitih tonova. U tom slučaju, u vodu za kuvanje treba dodati određene delova biljaka, bobice ili sokove, a posebno pomoću listića i cvetića, jer su oni osnovni element proleća. Odlazak na pijacu ili u baštu u potragu za izvorom prirodnih boja jedan je od omiljenih zajedničkih momenata sa našim bakama, strinama, ujnama, tetkama. Žutu boju, na primer, možemo dobiti od cvetova kamilice ili kurkume u prahu, lukovine, lišća mlečike, koprive, narandžastu ili mrku od ljuske crnog luka, crvene aleve paprike, orahovine i cerove kore, crvenu od crvenog voća ili čaja od šipurka, zelenu od listova spanaća, semena koprive, zelenog čaja, a plavu od cveta presličice. Naravno, postoji još mnogo različitih načina za dobijanje boja, ali ovo su neke od osnovnih. Pri odlasku u nabavku, nezaobilazna je kupovina i omiljene domaće kafe, i to one koja je za sva vremena, C kafe, kako bi užitak uz farbanje jaja bio potpun. Običaji za Vaskrs nalažu da na dan ovog praznika obed počinje kucanjem jajima i to je hrana kojom se prvo treba omrsiti, a potom jesti ostale đakonije. Ko god da dođe u kuću, treba ga darivati i kucati se sa njim, što važi i za odlazak u goste. To je dan radosti, veselja, zabave i druženja među ljudima i svako domaćinstvo priprema svečani ručak.

Svi trenuci sa uskršnjih okupljanja tokom godina ostali su zabeleženi na različite načine: na crno-belim fotografijama, na zapisanim bakinim receptima sa svim brojnim metodama kojima ćemo farbati jaja. A tokom decenija, kao zajedničko mesto za čuvanje svih tih važnih stvari, izdvojila se čuvena limenka C kafe, koja ostaje svedok jednog vremena upisanog u srcima svih onih koji su stvarali svoje priče. U njima se, između ostalog, čuvaju i privesci sa ekskurzija, pribor za šivenje, brojna draga pisma, razlednice, čestitke, koje su se skupljale dugi niz godina. Zato obradujmo jedni druge poklon limenkom C kafe u kojoj se nalazi 2x100 grama C kafe, dame u najmudrijim godinama, koja je sada, kao i Zlatna C kafa, u novom ruhu i uživajmo u šoljici omiljenog napitka, dok stvaramo nove uspomene koje će se prenositi, kao što se već 46 godina prenosi ljubav prema tradicionalno omiljenoj C kafi.

(PR)