Bio je HITLEROV OMILJENI PISAC, a onda je U JEDNOJ REČENICI SPALIO SVE MOSTOVE, naljutio naciste i zadivio svet

Tog 10. maja 1933. godine, samo četiri meseca nakon dolaska Adolfa Hitlera na vlast, nacisti su u okviru nacionalne "akcije protiv nenemačkog duha" spalili na hiljade knjiga "dekadentnih pisaca". U jednoj noći u plamenu su nestala dela Tomasa Mana, Liona Fojhtvangera, Sigmunda Frojda, Franca Kafke... više od 25.000 tomova "nenemačkih" knjiga "problematičnih" pisaca. Jedan čovek bio je dovoljno hrabar da digne glas protiv ovoga!

Adolf Hitler je postao kancelar Nemačke u januaru 1933. godine. Već 6. aprila iste godine glavni ured za štampu i propagandu nacističke studentske organizacije proglasio je nacionalnu “akciju protiv nenemačkog duha”.

Vrhunac te akcije bilo “čišćenje” književnosti vatrom.

“Čišćenje vatrom”

Tokom večeri, na Operplacu u Berlinu i na glavnim trgovima još dvadesetak nemačkih gradova, podignute su velike lomače, a na njima su u plamenu nestala dela Tomasa Mana, Liona Fojhtvangera, Sigmunda Frojda, Franca Kafke… više od 25.000 tomova “nenemačkih” knjiga “problematičnih” pisaca.

“Protiv drskosti i arogancije! Za red i poštovanje pred besmrtnim nemačkim narodom. Progutaj, zapali dela Tuholskog i Osieckog… Protiv dekadencije i moralnog propadanja. Za odgoj i moralnost u porodici i državi! Predajem vatri dela Hajnriha Mana, Ernsta Glesera i Eriha Kestnera…”

— oduševljeno je govorio radio komentator o događaju koji je prenošen uživo.

U pratnji vojnika, mašući bakljama, masa u kojoj su se nalazili rektori, profesori, studenti i lokalni radoznalci, došla je na mesto spaljivanja knjiga, dok je orkestar svirao nacionalističke marševe. Samo u Berlinu se okupilo oko 40.000 ljudi, a njima se obratio Jozef Gebels.

Ako je neko i imao nešto protiv ovog čina, tog dana je ćutao.

“Spalite me”

Ipak, bilo je i onih koju su digli svoj glas. Pisac Oskar Marija Graf, radikalni socijalista, bio je jedan od njih.

Ironično, knjige ovog književnika nisu bile na listi “nepoželjnih”. Zapravo, samo nekoliko meseci ranije nacisti su ih odobrili i proglasili “poželjnim štivom za uzdizanje nemačke omladine”, a pričalo se da ih i sam Hitler rado čita. Ipak, Oskar Graf je sam pozvao nacionalsocijaliste.

– Spalite me, ovo nepoštovanje nisam zaslužio – napisao je Graf u proglasu objavljenom u bečkim novinama.

Želja mu se nije ispunila, ali njegova dela su već sledeće godine bila zabranjena na teritoriji cele Nemačke. Grafu je oduzeto državljanstvo i morao je da pobegne – prvo u Beč, pa u Prag, a onda u daleku Ameriku u kojoj je živeo do kraja života.

Umro je u Njujorku 1976. a njegov pepeo je vraćen i sahranjen na groblju u Minhenu.

Uvod u godine haosa

Biblioteke su oduvek bile omiljena meta osvajača. Namera je uvek bila da se uništi kultura naroda i tako izbriše njegov identitet. Biblioteka u Aleksandriji, osnovana 288. godine pre Hrista, postala je simbol zatrte kulture. Ona je za vreme rimskog građanskog rata prvi put zapaljena, zajedno sa pola miliona svitaka.

Rimski carevi su redovno naređivali spaljivanje ranohrišćanskih spisa. U srednjem veku su spaljivane jeretičke knjige.

Što se tiče Nemačke, ubrzo nakon “noći čišćenja” usledio je sistematski progon jevrejskih, marksističkih i pacifističkih pisaca. Manje od četiri godine nakon ovog vatrenog pira usledio je novi u kojem su nestale jevrejske sinagoge tokom zloglasne “Kristalne noći”.

Bile su ovo prve naznake predstojećeg holokausta i rata u kojem će život izgubiti 55 miliona ljudi.