DAMA KOJA JE LIČILA NA SVOJA PLATNA: Iz Požarevca je stigla do dalekog Njujorka i umrla onda KADA JE BILA NAJSREĆNIJA

Svojim radom i talentom ova Srpkinja stigla je do mesta ilustratora najvećih svetskih modnih časopisa. Njeni crteži izlazili su na naslovnim stranama Voga, Harperovog bazara, Šarma i Glamura. Slike Milene Pavlović Barili bile su izložene u najpoznatijim galerijama širom Londona, Rima, Pariza i Njujorka. Ipak, sve je počelo u jednoj sasvim običnoj kući u Požarevcu…

Odrasla u umetničkoj porodici sa ocem koji je bio italijanski kompozitor i koji ju je uvek podržavao, i majkom koja ju je gledala kao “zenicu oka svog”, Milena Pavlović Barili je imala prilično neobično detinjstvo. Njeni roditelji živeli su uglavnom razdvojeno, pa je ona prve godine života provela na relaciji Srbija - Italija.

Živela je sa majkom i bakom u Požarevcu, ali je i često odlazila kod oca i njegove porodice u Rim, a putovanja će pratiti Milenu tokom celog života.

Osim ovoga, Milenin život i rad obeležila je i bolest srca. Danas se pretpostavlja da je oboljenje ustanovljeno već u osmom mesecu njenog života i da je dijagnoza imala velikog uticaja na sve što je kasnije činila. Nekonvencionalna, hrabra i nemirna, Milena kao da je žurila da svaki trenutak života proživi što intenzivnije… kao da je poslednji.

Neshvaćena umetnica

U Srbiji onog vremena, Milena nije naišla na odobravanje – slike kakve je ona slikala, svet na ovim prostorima još nije upoznao.

Ipak, nije samo Milenine umetnost bila “problem”. Srbiju je podjednako intrigirao i način života lepe intelektualke - bila je mlada, emancipovana, školovana u najboljim školama širom Evrope, govorila je četiri jezika i slikala u tehnikama koje su na ovim prostorima još bile nepoznate. Danas se njeni radovi smatraju počelima nadrealizma u Srbiji.

Ipak, biografija Milene Pavlović-Barili razlikuje se od biografskog modela većine srpskih umetnika između dva rata. Ona nije imala stalno zaposlenje, finansijsku potporu države, mecenu niti stalni izvor prihoda. Njena porodica, iako na početku dobrostojeća, vremenom je prilično osiromašila naročito zbog velikih izdataka koji su odlazili na Milenino lečenje.

Zato je mlada slikarka rano počela da zarađuje za život. Pokušala je da se u rodnom Požarevcu zaposli kao profesor crtanja, ali tamo su je odbili. Isto se dogodilo i u Štipu, Tetovu i Velesu i svuda su govorili isto - nema budžetskih sredstava za njeno zaposlenje.

To je verovatno bilo presudno da Milena još jednom spakuje svoje kofere…

Svetska slava

“Hot pink with cool gray” (“Toplo ružičasto sa hladnim sivim”), ilustracija objavljena u Vogu 15. januara 1940. godine

Ono što ljudi sa Balkana nisu razumeli, naišlo je na veliko odobravanje u svetu. Milena Pavlović je putovala i izlagala dela u najvećim svetskim galerijama.

Stigla je i do “obećane zemlje”, a Amerika ju je dočekala raširenih ruku - postala je ilustratorka Voga, a njene slike krasile su naslovne strane mnogih prestižnih modnih magazina.

Ipak, i kada joj se svet prostrao pod noge, Milena je volela da se vrati u Srbiju i rodni Požerevac.

Majci je pisala: “Svet je divan. Zemlje lepe, ljudi interesantni, ali nijednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutro. I nigde mi nije nebo lepo kao noću iz naše požarevačke avlije. Ni u Španiji, ni u Italiji! Naše je najlepše!”

Prilikom otvaranja vašingtonske izložbe 1943. upoznala je lepog oficira avijacije Roberta Tomasa Astora Goselina, 12 godina mlađeg od nje i - bila je to ljubav na prvi pogled. Iste godine su se venčali. Na bračnom putovanju sledeće godine, Milena se ozbiljno povredila - pala je sa konja i ozbiljno povredila kičmu.

Ova nesreća, u kombinaciji sa njenom bolešću srca koja nikada nije mirovala, verovatno je ubrzala tragični kraj…

Nedostižna lepotica prepuna tuge

Milena Pavlović Barili, fotografija iz 1940. godine

Početkom 1945. izgledalo je kao da Milena Pavlović Barili ima sve. Rat u Evropi se bližio kraju i ona se nadala skorom ponovnom susretu sa roditeljima. Iako krhkog zdravlja, bila je pored čoveka kog je volela.

I pored povremenih finansijskih problema postigla je veliki uspeh u svetu umetnosti naročito nakon što je uradila kostime za balet “Sebastijan” čuvenog kompozitora Đankarla Menotija. Zahvaljujući ovom uspehu potpisala je ugovor o saradnji na izradi kostima za balet “San letnje noći” i konačno se činilo da su pred umetnicom mirniji dani…

Milena Pavlović Barili umrla je iznenada 6. marta 1945. u 36 godini života. Samo veče pre, sa suprugom je bila u restoranu gde su proslavljali preseljenje u Njujork.

U lekarskom nalazu patolog je zapisao da je višemesečni život u gipsanom koritu oslabio Milenino srce i da niko nije znao koliko je ono zapravo slabo. Kao uzrok smrti naveden je srčani udar.

Milena Pavlović Barili iza sebe je ostavila preko 300 slika, mnogo skica, crteža i beskonačnu tugu svih koji su je poznavali.

Ostale su i žene na njenim platnima – uvek lepe, setno ljupke i nedostižne.

Neki kažu da sve one podsećaju na srpsku slikarku. Žan Kasua, književnik i kritičar umetnosti imao je drugačije mišljenje.

- To je Milena ličila na svoje slike - zapisao je on.