POSLEDNJI ČIN OTPORA: Potez dvojice naših vojnika toliko hrabar da su im NA SAHRANU DOŠLI I NEPRIJATELJI

Foto: Kolaž/Bundesarchiv, Bild 101I-185-0116-26A / Arndt / CC-BY-SA 3.0

Razarač "Zagreb" bio je ponos kraljevine Jugoslavije. Reč je bila o jednom od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i predstavljao je najmodernije plovilo onovremene ratne mornarice. Ipak, 17. aprila 1941. ušao je u istoriju zbog nečeg potpuno drugog. Na njemu se zbio neverovartni događaj i poslednji veliki čin otpora pre kapitulacije kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Nakon nekoliko dana konstantnog bombardovanja i ulaska nemačkih snaga u Beograd 12. aprila, na današnji dan 1941. godine u Štabu nemačke Druge armije, potpisana je bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske.

U tom trenutku, kralj Petar II Karađorđević i članovi vlade već su pobegli u emigraciju, a država je raskomadana između okupatorskih sila i novoformiranih marionetskih država.

Ipak, pre svega toga, u Bokokotorskom zalivu zbio se događaj koji je i kod neprijatelja izazvao divljenje, a kod običnog naroda nadu da će okupator jednom biti pobeđen.

Poslednji čin otpora

Oficiri bojnog broda Kraljevske ratne mornarice Jugoslavije Milan Spasić i Sergej Mašera potopili su, u Tivatskom zalivu, razarač “Zagreb” i potonuli zajedno s njim odbivši da izvrše naređenje o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije.

U trenutku izbijanja Aprilskog rata, 1941. godine Spasić i Mašera, drugovi sa klase, službovali su na razaraču “Zagreb” i doživeli da vide naprad neprijateljske avijacije na njihov brod. Ipak, “Zagreb” je bio moćan brod, poslednje čudo ratne tehnike, i pretrpeo je samo neznatna oštećenja.

Razarač “Zagreb” ime je dobio po glavnom gradu Banovine Hrvatske. U vreme izbijanja Aprilskog rata 1941. godine, ovaj brod i druga dva plovila njegove klase – “Beograd” i “Ljubljana”, predstavljali su najmodernije ratne brodove Kraljevine Jugoslavije.

Novi, veći napad na Boku Kotorsku i brodove u njoj izvršen je 13. aprila, ali ponovo bez posledica.

Ipak, flota je sve više gubila na snazi, a onda je stiglo i naređenje da se brodovi maskiraju, a posada iskrca na kopno. Petnaestog dana aprila naređeno je da se na neprijateljske avione ne otvara vatra. Spasiću i Mašaru verovatno je još tada sve postalo jasno.

Dana 17. aprila, stigla je vest o kapitulaciji Vojske Kraljevine Jugoslavije. Kada su Italijani počeli da ulaze u Boku Kotorsku, posadama je naređeno da se brodovi napuste.

Ali, Milan Spasić i Sergej Mašera nisu imali nameru da to učine…

Poslednji pozdrav zastavi

Milan Spasić i Sergej Mašera, Foto: Wikipedia/Kolaž

Razarač “Zagreb” je prvo napustila posada, zatim mlađi oficiri, a oko 14 časova uz brod je pristigao motorni čamac da preveze komandanta, prvog oficira, poručnike Spasića i Mašeru i jednog artiljeriskog narednika.

Međutim, Spasić i Mašera su odbili da uđu u čamac i saopštili komandantu da će razneti brod. Stavljen pred svršen čin, komandant se sa ostalima brzo udaljio.

Nekoliko minuta kasnije začula se snažna eksplozija. Razarač “Zagreb”, ponos jugoslovenske mornarice nestao je u trenu, a u dubine Jadrana sa njim su otišli i Spasić i Mašera, oficiri koji nisu mogli da prihvate sramni poraz i okupaciju. Priča kaže da su obojica poslednji put viđeni kako pozdravljaju zastavu Jugoslavije neposredno pre eksplozije.

Ribari su sutradan, u Tivatskom zalivu otkrili telo u mornaričkoj uniformi, za koji je ustanovljeno da je leš Milana Spasića. Telo Sergeja Mašere nikada nije pronađeno.

Spasić je sahranjen 19. aprila, na vojničkom groblju Savini, kraj Herceg Novog. Na spomeniku je uklesano i ime njegovog vernog druga Sergeja Mašere.

Ostalo je zabeleženo da se na sprovodu pojavio veliki broj građana, mornara i njihovih drugova, ali i vod italijanskih, neprijateljskih vojnika koji su, impresionirani junaštvom i patriotizmom, došli da odaju vojne počasti.

Milan Spasić i Sergej Mašera, narodni heroji

Čin dvojice jugoslovenskih oficira izazvao je veliku pažnju svetskih medija. Spasić i Mašera su odlikovani ukazom Vlade Kraljevine Jugoslavije. U jednoj britanskoj kasarni na Malti postavljena je spomen-ploča posvećena ovoj dvojici vojnika, a Francuzi su o ovom događaju snimili film pod nazivom “Plamen nad Jadranom” za koji je scenario napisao Meša Selimović.

Povodom tridesetogodišnjice Jugoslovenske ratne mornarice, Milan Spasić i Sergej Mašera su proglašeni za narodne heroje.