ZAPAD IMA NOĆ VEŠTICA, A SRBIJA OVAJ PRAZNIK: Evo zašto je važno da danas nikome NIŠTA NE POZAJMITE

Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.

Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Mesne poklade – zadnji dan kada se jede meso pre Uskrsa!

Već sutradan, iako post još uvek nije zvanično počeo, ova namirnica se izbacuje iz upotrebe. Mlečni proizvodi se jedu još nedelju dana (to je tzv. Siropusna nedelja), a onda počinje Uskršnji post.

Paganski običaj koji je prihvatila crkva

Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih. Zato se danas, u mesopusnu nedelju, vernici sećaju Strašnog Suda, a u hramovima se čita Hristovo kazivanje o Poslednjem Sudu. Zapisi kažu da su se Mesne poklade slavile još u VI veku.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza Mesnih poklada, kako im i ime kaže, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa.

Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa.

Takođe, poklade su vreme kada mlađi članovi porodice treba da “vode glavnu reč” – danas se zbijaju šale, organizuju se igranke i svi se zabavljaju.

“Bal pod maskama” i drugi običaji

U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada – mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da “mačkare” časti – jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.

Ipak, iako danas sve treba da bude veselo u ovu nedelju se ne prave svadbe, veridbe, kumstva ni pobratimstva jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Iz istog razloga ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam jer on neće biti vraćen. Ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće.

U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.

Bilo da verujete u ove običaje ili su oni za vas samo “bapske priče”, provedite današnji praznik sa svojom porodicom i ljudima do kojih vam je stalo. Razgovarajte, šalite se i budite veseli.

Videćete, u životu će vas pratiti samo sreća!