NAJSTRAŠNIJA MASKA U ISTORIJI: Nosili su je lekari protiv kuge, a MORALA je da bude u OBLIKU PTIČIJEG KLJUNA! Evo ZAŠTO

Reč je o jednom od najikoničnijih kostima u istoriji čovečanstva koji, na podsvesnom nivou, budi jezu čak i onima koji ne znaju šta predstavlja. Maska doktora za kugu iz srednjeg veka danas je široko raspoznatljiva. Njen oblik i izgled nisu slučajno izabrani već su bili posledica jedne zablude.

Kuga je u više navrata kosila srednovekovnu Evropu odnoseći živote miliona ljudi. Prva potvrđena epidemija bubonske kuge u istoriji - Justinijanova kuga, koja je trajala od 541-750. godine usmrtila je između četvrtine i polovine ljudske populacije u tada poznatom svetu ili oko 50 miliona ljudi.

Epidemija kuga su se nastavile od 15. pa sve do 19. veka. U tom je periodu zabeleženo preko 100 epidemija kuga u Evropi. Bolest je za to vreme, procenjuje se, ubila 200 miliona ljudi.

Kao i uvek u vremenima krize, ljudi su se okretali crkvi i doktorima. Ironično, ovi drugi, povećavali su osećaj straha kod ljudi, tumarajući ulicama u dugim crnim mantilima i jezivim pticolikim maskama sa dugim kljunovima.

Ipak, za to je postojao dobar, iako lažan, razlog!

Ko je smislio kostim doktora za kugu?

Iako deluje neobično, baš svaki deo maske imao je funkciju. Zaštitno odelo potiče iz 17. veka i navodno ga je osmislio doktor Čarls De Lormea, lekar nekolicini francuskih kraljeva i omiljeni lekar porodice Mediči.

On je kako bi se i sam zaštitio od opake bolesti pri lečenju visoko zaraznih pacijenata s kugom osmislio kostim koji se sastojao od kaputa dugog do članaka i maske sa ptičjim kljunom, rukavica, šešira sa obodom i čizama. Često se koristio i drveni štap kako bi se pacijent pregledalo bez dodira. Sve je obično bilo pokriveno voskom.

Kostimi su se prvo koristili u Parizu, ali posle su se proširili širom Evrope.

Ptičiji kljun bio je najvažniji!

Maska je imala staklene otvore za oči i zaobljeni kljun kao kod ptica. Ovo nije bilo slučajno!

Kljun je bio iznutra šupalj i u praksi napunjen slatkim supstancama ili supstancama jakog mirisa - ćilibarom, matičnjakom, metvicom, kamforom, karanfilićem, tinkturom opijuma… Svrha maske je bila da štiti od lošeg vazduha za koji se u ono vreme smatralo da je uzrok bolesti.

Naime, smrad koji se širio oko bolesnih, smatrao se i prenosnikom kuge, a lekari su verovali da jakim parfemima mogu sprečiti zarazu. Biljke smeštene u kljunu maske delovale su kao filter koji je, verovali su oni, pročišćavao vazduh pre nego što ga doktori udahnu.

Zašto je reč bila o zabludi?

Kuga, pestis, bubonska kuga, ili “crna smrt” je uzrokovana bakterijom Jersinijom pestis koju prenosi buva, sa glodara na čoveka. Bolest se može širiti i kontaktom sa kontaminiranom tečnošću ili tkivom kao i kijanjem i kašljanjem zaraženih osoba.

Dakle, kuga se ne prenosi vazduhom što onovremeni lekari nisu znali i zapravo su malo šta mogli da urade da pomognu bolesnima.

Zato je , sve do pojave savremenih antibiotika i otkrića bakterija, kuga bila tako smrtonosna.