VRISAK NAD VRISKOVIMA: Milioni su videli sliku, ali naučnici tek sada misle da znaju ŠTA JE Munk zapravo naslikao
/
Većina ljudi je videla “Krik”, čuvenu sliku Edvarda Munka poznatu još i pod imenom “Vrisak”. Ona svojim prizorom krvavocrvenog neba i čoveka u agoniji već decenijama uspeva da izazove osećaj teskobe i neprijatnosti kod posmatrača, ali naučnici sada tvrde da za to postoji i drugo objašnjenje.
“Krik” ili “Vrisak” Edvarda Munka zapravo nije jedna slika. Postoje zapravo četiri dela koja se nalaze u raznim muzejika i privatnim zbirkama.
Slika prikazuje užasnutu, pomalo demonsku figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Delo je postalo simbol anksioznosti modernog čoveka i duševnog bola, neshvaćenosti, praznine... Originalan naziv kakav mu je Munk dao jeste “Krik Prirode”, a slika bi trebalo da simbolizuje čoveka koji je nadjačan osećanjem egzistencijalnog straha i teskobe.
Beskrajan krik koji prolazi prirodom
“Krik” spada u najprepoznatljivija svetska dela u umetnosti i smatra se “Mona Lizom novog doba”. Sve četiri verzije slike dimenzija su 91 × 73,5 centimetara i rađene su likovnom tehnikom pastel i u periodu od 1893. do 1910. godine.
Sam Munk nastanak ovog dela je opisao sledećim rečima:
“Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu - vidio sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili da hodaju, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom.”
Više od “samo” slike?!
Ranije se verovalo da je slikar hteo da prikaže mentalnu bolest, stanje duboke anksioznosti, ali teorija iz 2004. godine navodi kao mogućnost da je Munk bio inspirisan i nečim “opipljivijim”.
Naime, pejzaž u pozadini slike zapravo postoji! U pitanju je Oslofjord, gledan s jednog brda nedaleko od Osla. Erupcija ulkana Krakatau u Indoneziji iz 1883. godine obojila je nebo tog dela Norveške sedefastim i crvenim bojama, a sam Munk je u svom dnevniku zapisao da je “nebo je postalo krvavocrveno”.
Oblaci, poznati i kao polarni stratosferski oblaci, javljaju se u Norveškoj u periodima dugotrajne i intenzivne hladnoće. Prepoznatljivi su po intenzivnim bojama i nijansama. Vulkanska erupcija ne bi im promenila oblik, ali bi boju, pa je nebo iznad Osla moglo izgledati kao vrtlog krvavocrvenih nijansi.
koje nekada podsećaju na naftne mrlje na nebu, a nekada na prelivanje boje krvi. Vulkanska erupcija menja boju oblaka, ali ne menja i njihov oblik.
Jedan svedok ove pojave zapisao je u to vreme da su oblaci “bili toliko lepi da ste mogli da poverujete da se nalazite na drugom svetu”.
Ako je ova teorija tačna Munk je kasnije na svoje delo preneo osećanja i prizore koje je video.
Na meti lopova
“Krik” je više puta bio na meti lopova. Prva krađa bila je 1994. kada je ukraden original iz Osla, ali je slika ubrzo vraćena. Godine 2004. slika je ponovo ukradena, ovaj put iz Munkovog muzeja i nađena je tek 2006. Nakon uspešne restauracije, slika se nalazi u stalnoj postavci muzeja od maja 2008, ali je nepovratno oštećena zbog dugog čuvanja u neadekvatnim uslovima.
Ova slika zauzima 10. mesto na listi najskuplje prodatih slika u istoriji. Na aukciji 2. maja 2012. verzija koja se danas nalazi u privatnom vlasništvu dostigla je vrednost od blizu 120 miliona dolara.
