Gazila je preko mrtvih da dođe do vlasti, skoro UPROPASTILA CARSTVO i ubila svakoga ko bi je pitao - KO ĆE JE NASLEDITI
/
U Zabranjeni grad stigla je kao devojka skromnog porekla, ali je umešno koristila specifičnu mešavinu britkog uma i neobične fizičke lepote, karakter, ljubaznost, dostojanstvo i skromnost. Ove osobine Ciksi su preporučile za novi harem cara Ksijanfenga. To joj je pomoglo da se uzlaznim putem probije do samog vrha Kine. Tada je poželela da sama ispiše makar jednu stranicu istorije slavnog carstva... i u tome je uspela!
U istoriji kineskog carstva Ciksi je upamćena kao jedna od poslednjih vladarki, jer je sa njom počeo kraj velike imperije koja je na tlu Azije opstajala vekovima.
Rođena je 1835. godine u domu mandžurijskog službenika. Kada joj je bilo 16 godina odvedena je u Zabranjeni grad da učestvuje na izboru za konkubinu kineskog cara Ksijanfenga. Bila je jedna od odabranih devojaka , a 1856. godina umnogome će odrediti njenu sudbinu - Ciksi je caru Ksijanfengu rodila sina, što joj je donelo titulu carske pratilje.
Prljave igre u Zabranjenom gradu
Već 1861. godine Peking su tokom Drugog opijumskog rata pokorile britanske i francuske snage. Loše vesti su do te mere uzdrmale Ksijanfenga da je ubrzo preminuo. Bila je to prava prilika za Ciksi! Ironično, careva konkubina približila se upravo zvaničnoj Ksijanfengovoj ženi - carici Sijan.
Pre nego što će napustiti ovaj svet, Ksijanfeng je naredio regentima da upravljaju carstvom, sve do punoletsva njegovog naslednika koga je Ciksi rodila.
Ovakav obrt je zvaničnu pratilju ohrabrio da sklopi još jači savez sa caricom. Podmićivanje službenika i spletkarenje je moćnim ženama pomoglo da zajedno izvedu državni udar protiv namesnika. Nakon što ovaj puč nije uspeo, jer nisu uspele da preuzmu kompletnu kontrolu nad Zabranjenim gradom, Ciksi je jednostavno sklonila u stranu i pustila "zvaničnu" caricu da preuzme svu krivicu.
Izmenjena situacija je uzdrmala položaj carice Sijan, pa je nadzor nad naslednikom prestola poverila komitetu sastavljenom od ljudi koji su joj bili bliski. Takav rasplet nije odgovarao Ciksi, pa se majka budućeg cara potrudila da oko sebe okupi sve moćnije i značajne ministare.
Ubrzo je sastavila zvanični dokument u kome je navela mnogobrojne prevare i obamne izvedene u režiji caričinog komiteta što je bio dovoljan razlog za pogubljenje trojice članova. Život same carice je bio pošteđen, ali je Ciksi nakon toga postala jedna od najvažnijih osoba u carstvu.
Jedina vlast u Kini
Godina 1875. donosi veliki udarac za Ciksi obzirom da je njen sin i naslednik prestola preminuo. Carstvom su se širile glasine da je počinio samoubistvo zbog nesrećne ljubavi.
Ciksi nije gubila vreme. Žalost je potisnula, i prigrabila svu vlast. Sijang je uveliko bila nezainteresovana za državne poslove, a već 1881. i ona iznenada umire. Nakon toga, Ciksi više nije imala nijednu prepreku na putu ka svom imenovanja za caricu.
Ako se neko i pitao ko će naslediti caricu jednom kada umre to pitanje nikada nije izgovarao na glas jer je bilo poznato da Ciksi na sam pomen novog naslednika doživljava napade besa i da je "lake ruke" kada je u pitanju donošenje smrtnih kazni.
(Ne)zaslužena reputacija tiranina
Carica Ciksi bila je suočena sa jako komplikovanom situacijom u svojoj carevini. Na svim njenim granicama stajale su kolonijalne sile, večno željne plena, a unutrašnja podela među stanovnišvom bila je višestruka.
Njenu vladavina će ostati poznata po stodnevnoj reformi čiji je glavni cilj bio unapređenje kineskog društva u političkom i ekonomskom smislu. Reforma nije uspela, jer je Kina bila pod prevelikim uticajem Konfučija i njegove misli, ali pokušaj je bio vredan hvale.
Za vreme njene vladavine Kina je poražena u ratu s Japanom 1894—95. godine, izgubila nominalni suverenitet nad Korejom i bila je prisiljena na niz ponižavajućih ugovora koji su izazvali kratkotrajni Bokserski ustanak.
Ciksi je umrla 15. novembra 1908. na samrtnoj postelji za naslednika izabravši dvogodišnjeg rođaka Pu Jia. Sahranjena je u Istočnoj carevoj grobnici, pored cara Ksijanfenga i njegove prve žene. Tri godine nakon njene smrti Kina je postala republika.
Tradicionalni pogled na vladavinu carice Ciksi je smatra despotom i tiraninom. Međutim, postoji i druga grupa autora koja smatra da su njeni postupci bili racionalni i razumne reakcije na situaciju u kojoj se tada nalazila Kina.
Neke grupe ističu i uticaj sredine i Konfučijanskog stava raširenog u to doba da uticajne žene donose probleme i da im se ne sme verovati. Međutim, dok su ostale žene iz tog perioda stekle naklonost savremenih istoričara i kritičara, negativna slika o Ciksi još postoji.
Autor teksta: Nikola Nedeljković
