Mislite da Amerikanci danas biraju predsednika? Onda zapravo ne razumete ni delić BIZARNOG IZBORNOG SISTEMA te zemlje
/
Sjedinjene Američke Države imaju jedan od najneobičnijih izbornih sistema na čitavom svetu, a za njegovo razumevanje potrebno je da poznajete malo ekonomije, mnogo politike, a ponajviše - istoriju ove zemlje.
Izborni sistem u Americi propisan je ustavom ove zemlje, pojedinačnim amandmanima i, uz neke male dorade, važi već više od dva veka. Iako će vam mnogi reći da je danas zastareo, arhaičan i nepotrebno komplikovan, on u velikoj meri odražava želje “očeva osnivača”, pa ga građani ove države upravo zbog toga poštuju i ne žele da ga se odreknu.
A šta je to toliko složeno i jedinstveno u izbornom sistemu SAD? Mnogo toga!
Zabluda broj 1: Postoje samo dva kandidata za predsednika
Izbori u Americi počinju zapravo već početkom izborne godine. U prvim mesecima dve najveće stranke - Republikanci i Demokrate, biraju svog kandidata. Širom države, svako ko ima želju da se kandiduje to može da uradi, a onda se na nivou saveznih država organizuju unutarstranački izbori na kojima se glasa. Glasa se u prostorijama stranki i ti izbori mogu biti zatvoreni (da glasaju mogu samo registrovani simpatizeri stranke) ali i otvoreni (kad može da glasa bilo ko, uključujući i simpatizera ili čak člana druge stranke)
Najveći broj kandidata ovako otpadne ili se sam povuče, pa u praksi podršku stranke dobija samo neki iskusni ili uticajni pojedinac koji ima resurse da mobiliše najveći podršku. Na završnoj konvenciji i Republikanci i Demokrate potvrđuju svog jedinstvenog kandidata koga će podržati njihovi glasači u svim saveznim državama (bez obzira što su oni možda inicijalno glasali za nekog drugog).
Ipak, čak i onda na izborima ne postoje samo dva kandidata! Izbornu trku uvek trče i predstavnici Libertarijanske stranke i Zelenih, ali obično i nekoliko nezavisnih kandidata. Ipak, u javnosti im se uglavnom ne pridaje mnogo pažnje, a nikada nisu pozvani ni da učestvuju u televizijskim debatama.
Zabluda broj 2: Građani Amerike biraju predsednika
Ovo je samo delimično tačno! Naime, građani Amerike na izborima koji se uvek održavaju prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, predsednika ne biraju neposredno, već zapravo glasaju za svoje predstavnike koji će onda u njihovo ime glasati za predsednika SAD. Dakle, kad Amerikanac glasa, on zapravo poručuje predstavnicima svoje savezne države koga bi trebalo da podrže.
Ti predstavnici zovu se elektori i njih određuju političke partije posebno za svaku pojedinačnu državu. Kako je na snazi većinski izborni sistem, bez obzira sa kolikom većinom jedan od kandidata pobedi u nekoj saveznoj državi (razlika teoretski može da bude i samo jedan glas), svi glasovi elektora iz te države idu njemu. Ovo pravilo ne važi u samo dve američke države – Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli prema izuzetno komplikovanom pravilu koje u osnovi ima proporcionalni sistem.
Najveći broj država tradicionalno su “republikanske” ili “demokratske”, pa stranke svoje aktivnosti najviše koncentrišu na tzv. “neopredeljene, klimave” države – Ohajo, Floridu, Pensilvaniju, Virdžiniju...
Zabluda broj 3: Svaki glas vredi isto
Nema svaka država isti broj elektora! Njihov broj se određuje na osnovu broja stanovnika. Najmanje ih je tri, a njihov broj se preračunava sa svakim popisom na deset godina. Ukupni broj elektora je nepromenjen još od izbora 1964. i iznosi 538. Da bi pobedio, kandidat mora da osvoji 270 glasova elektora.
Ovaj sistem nije savršen, pa države sa malim brojem stanovnika ipak dobijaju više elektora nego što im pripada - glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi tri građana Teksasa, dok jedan glas iz Vajominga vredi koliko četiri glasa u Kaliforniji.
Zabluda broj 4: Svi Amerikanci imaju pravo glasa
Procenjuje se da oko 11 miliona Amerikanaca živi na tzv. Ostrvskim teritorijama SAD – Portoriku, Američkim Devičanskim Ostrvima, Midveju… Stanovnici ovih zemalja se smatraju građanima SAD, ali ne plaćaju federalni porez, nemaju predstavnike u Kongresu, pa samim tim i ne mogu da glasaju za predsednika.
Ovo je prilično ironično, jer je broj stanovnika Teritorija veći nego u šest slabo nastanjenih saveznih država. Glasanje astronauta iz svemira koji svoje glasove šalju poštom, da i ne pominjem.
Osim toga, glasačko pravo se u nekim državama može izgubiti tokom služenja zatvorske kazne, a ponekad i nakon nje.
Zabluda broj 5: Elektori moraju da poštuju volju birača
Iako su ih građani delegirali, glasovi ne obavezuju elektore da poštuju njihovu volju. Oni će je uglavnom ispoštovati, ali je bilo i slučajeva da elektor glasa suprotno od instrukcija svoje partije, za nezavisnog kandidata ili čak i za protivnika.
U istoriji je zabeleženo oko 160 “preletača”, ali oni nikada nisu promenili ishod izbora. Da bi sprečile svoje predstavnike da ovako “promene mišljenje” poslednjih godina neke države su uvele kazne koje se kreću od novčanih pa do zatvorskih.
Zabluda broj 6: Pobednik se saznaje na dan izbora
Upravo zbog činjenice da elektori ne moraju da glasaju za onoga za koga su im “snažno sugerisali” birači iz njihove države, pobednik izbora faktički nije 100 posto poznat na dan izbora.
Sami elektori sastaju se u glavnim gradovima svojih saveznih država tek šest nedelja posle izbora, dakle u decembru, u telo koje se zove Izborni koledž (Electoral College) i oni su ti koji zvanično biraju predsednika SAD.
Kako je broj predstavnika paran (538) teoretski je moguće da nijedan od kandidata ne osvoji potrebnih 270 glasova. U tom slučaju predsednika bira Predstavnički dom Kongresa, a potpredsednika Senat. To se do sada dogodilo samo jednom u istoriji, 1824. godine, kada je za predsednika izabran Džon Kvinsi Adams.
Ako neki od kandidatia stigne do brojke od 270, glasove elektora potvrđuje Kongres početkom januara. Tada predsednik dobija četvorogodišnji mandat koji počinje u podne Inauguracionog dana – 20. januara u godini nakon izborne.
I Sjedinjene Američke Države tek tada dobijaju novog predsednika!
PROČITAJTE JOŠ:
ZAŠTO AMERIKANCI UVEK GLASAJU UTORKOM? RAZLOG ZA TO MNOGIMA DELUJE SMEŠNO, ALI MORA DA SE POŠTUJE
OVO NEĆETE PROČITATI U UDŽBENICIMA IZ ISTORIJE: ČINJENICE O OSNIVAČIMA AMERIKE KOJE SE RETKO POMINJU
KLOPKA U TV STUDIJU: TRI PRLJAVA TRIKA KOJIMA JE KENEDI UNIŠTIO NIKSONA I POSTAO PREDSEDNIK AMERIKE
