KO JE ZAPRAVO BIO SKRUDŽ? Dikensovu bajku zna ceo svet, ali njen nastanak krije NAJLEPŠU BOŽIĆNU PRIČU IKADA

Jedna od najlepših, a svakako najpoznatijih prazničnih priča – “Božićna pesma” (negde i “Božićna priča”) Čarlsa Dikensa prvi put je objavljena 19. decembra 1843. godine sa ilustracijama koje je napravio Džon Lič.

Priča o škrtici Skrudžu koji tokom noći uoči Božića doživljava preobražaj nakon što ga posete duhovi božićne prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, postigla je ogroman uspeh odmah po izdavanju. Samo tokom prvog vikenda prodato je šest hiljada kopija. Do Božića je rasprodan ceo tiraž, a do kraja 1844. knjiga je doživela 13 izadanja.

Kritika ju je volela, a publika obožavala. Ostala je legenda po kojoj je Dikens tražio da se roman prodaje po niskim cenama kako bi, za praznike, svaka porodica mogla sebi da priušti njegovu knjigu. Samim tim, i njegova zarada bila je minimalna.

Istoričari danas smatraju da je Dikens u knjigu ugradio i neke autobiografske momente prepoznajući sebe kao Skrudža. Dikens je često posećivao sirotišta za neželjenu i odbačenu decu gde je video polugladne, iscrpljene mališane često eksploatisane od strane uprave i odraslih. Deo ovoga opisao je i u romanu “Oliver Tvist”.

Što se “Božićne pesme” tiče, i danas je reč o jednoj od najpopularnijih i najdugovječnijih božićnih priča. Delo je jedno od retkih koje ni u jednom trenutku koje, od početaka pa do danas, nije prestalo da se štampa, a imalo je i više od 15 različitih ekranizacija – od lutkarskih, preko animiranih, pa sve do igranih.