Centar Beograda “krstila” je jedna Nemica: Da li znate PO ČEMU JE ZELENI VENAC zapravo DOBIO IME?

Tuda ste prošli sigurno bezbroj puta. Ime “Zeleni venac” nosila je jedna kafana, a danas se tako zove ne samo pijaca koja se tu nalazi već i čitav deo centra Beograda. Ipak, malo ljudi zna ko je “kumovao” svima njima i gde je bio taj - zeleni venac.

Urbano naselje Zeleni venac, žargonski "Zelenjak" nalazi se na teritoriji opštine Savski venac i manjim delom Stari grad u samom centru glavnog grada. Povezuje ga Prizrenska ulica sa Terazijama i Brankov most sa Novim Beogradom.

Čitav kraj ime je dobio po kafani koja se nalazila na mestu današnjeg restorana Mekdonalds. A i ta kafana je imala neobičnu priču - prvi zakupac je bila jedna Nemica, gospođa Herman. Ona je sa mužem šeširdžijom i troje dece došla u Srbiju u potrazi za boljim životom.

Nažalost, muž joj se usput razboleo i umro. Hrabra i jaka, gospođa Herman ga je sahranila i nastavila dalje. Kako je od muža naučila šeširdžijski zanat, pokušala je da se od toga izdržava u Beogradu. Nije joj išlo, pa je zakupila kafanu od poznatog političara i ustavobranitelja – Alekse Simića.

Po prirodi vredna, ova Nemica je od kafane napravila ugledno mesto koje su posećivali svi beogradski boemi, ali i mnoge značajne ličnosti tog vremena. Na spratu je držala sobe za noćenje. Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog lišća. I, tako je “rođen” - Zeleni venac.

O tome zašto je gospođa Herman izabrala baš venac postoji nekoliko legendi, ali jedna od najlogičnijih ima veze sa grobljem koje se nekada nalazilo blizu nje. Vojin Puljević piše: “Na mestu gde je nekada bilo groblje, na Zelenom vencu, ostala samo stara grobljanska kafana, koja je i dobila ime po vencima, kojima su kićeni grobovi“.

Kada je 1920. pored otvorena jedna od najmodernijih pijaca tog vremena bilo je logično da je “krsti” obližnja kafana, a isto ime poneo je i čitav kraj.

Kafana je preživela oba svetska rata, a srušena je tek šezdesetih godina prošlog veka da bi se tu podigla autobuska okretnica, a kasnije i Mekdonalds.

Autor teksta: Milica Odalović