I DANAS GA SLAVE U OBE KOREJE! Junak kome su na prevaru oduzeli sve, a on ih je jednim potezom ZAUVEK POSTIDEO
/Ji Son Sin je svoju vojnu karijeru počeo jako mlad, još kao dečak, prošavši sve vojne škole koje je Koreja imala u XVI veku. Dogurao je do čina admirala. Njegov osnovni zadatak bio je obezbeđenje severne granice od upada brojnih varvarskih plemena, pre svega Jurkena.
Ji je ostvario pobede u nekoliko morskih okršaja, i uspeo je da pogubi varvarskog vođu. Ali, postao je žrtva političkih obračuna unutar vojske, u koje se inače nije ni mešao, te je tako iz pozicije pobednika došao u poziciju osuđenika za izdaju. Skinuti su mu svi činovi, i osuđen je na višegodišnju zatvorsku kaznu.
Ali, ova priča zapravo počinje tek nakon toga…
Admiral na mestu običnog vojnika
Prvo što je Ji uradio nakon izlaska iz zatvora, pre nego što se bilo kome javio ili otišao kući, bilo je da se uzdignute glave došeta do garnizona i zatraži da se prijavi u vojsku, kao običan vojnik. Bio je to potez koji je impresionirao mnoge u armiji, te je vraćen u mornaricu, ali na najniže oficirsko mesto.
Ubrzo, s juga će doći oluja koja će zamalo zbrisati Koreju u potpunosti, a Jia vinuti u visine jednog od retkih istorijskih junaka koji se bespogovorno slavi u obe Koreje.
Japanska invazija na Koreju iz 1592. godine, nije bila prva, ali je svakako bila najorganizovanija. Veliki broj lakih brodova prešao je Japansko more, a prevozio je oko 150 000 jako odlučnih Japanaca koji su, u vekovnoj klackalici između agresora i žrtve na tim prostorima, u ovom slučaju preuzeli ulogu prvih. Samuraji, nindže, ali i obični seljani kao laka pešadija, krčili su sve pred sobom čim su se iskrcali na korejsko poluostrvo, a u borbi prsa u prsa bili su nenadmašni.
Međutim, svi su znali i slabu tačku Japanaca, mada nju nije bilo lako iskoristiti.
Slaba tačka Japana
Korejski brodovi redizajnirani po zamislila Ju Son Sina, Foto: Wikipedia/PHGCOM
Japan je, iako ostrvska zemlja, imao čudnu tradiciju da ne polaže mnogo na mornaricu, nego su pre svega cenili pešadiju. Vekovima je to bila boljka, kroz sve faze kroz koje su prolazili, sve do XX veka, kada su konačno mogli da pariraju, mada ne i dominiraju, drugim pomorskim silama.
Obzirom da je invazija na Koreju odigrana brzo i efikasno, Japanci su nezaustavljivo napredovali, sve dok nisu zauzeli i najvažnije gradove, Pjongjang i Seul. Međutim, kako to obično biva, to nije označilo i njihovu potpunu pobedu, nego početak rata drugim sredstvima. Počela je velika kampanja gerilskog ratovanja, a Korejanci su shvatili da im jedina šansa da prežive leži u mornarici.
Gubili su bitku za bitkom, ali je tako opadao i broj ljudi koji je u zapovedničkom lancu bio iznad Jia. On je stoički čekao svoj momenat. I dočekao ga je! U drugoj polovini 1592. godine, Ji je ponovo došao do mesta admirala, i preuzeo flotu od šezdesetak brodova.
Ji je već imao planove i zamisli o tehničkom unapređenju brodova, koje je sada mogao da sprovede u delo. Napravio je od svojih brodova čuvene “Kornjače“, odnosno sa svih strana je brodove obložio čelikom, a na prednjoj strani, skinuo je dotadašnjeg drvenog zmaja, koji je bio simbol mornarice, i zamenio ga istim takvim, samo metalnim. Tako je od svojih brodova napravio mašine koje su udarom potapale protivnički brod, a mogle su da podnesu svaki sudar.
Taktika Jia, koja se ubrzo proširila i na kopno, bila je uništavanje japanskih linija snadbevanja. Odsecanjem okupatorskih trupa na kopnu od japanskih ostrva, ostavljao je japanske napadače u nezgodnoj poziciji konstantne potrage za hranom. Konačno je u Koreju došla i znatnija vojna pomoć, najviše u vidu jedinica kineskog generala Li Rusonga. Situacija se počela menjati i na kopnu i na moru.
Malerozni heroj
Nakon korejskih pobeda u bitkama tokom leta 1592., u septembru su Japanci pokušali sa novom taktikom. Jedan od uhoda japanskog cara približio se korejanskom kralju, te je otpočeo rat informacijama. Špijun je kralja nagovorio da naredi mornarici da se nađe u veoma nezgodnom položaju u blizini ostrva Geoje. Međutim, dobivši takvu naredbu, Ji ju je sa gnušanjem odbio, pa makar dolazila i od kralja.
Kralj nije sebi dopustio da se njegove naredbe ne sprovode te je malerozni Ji, heroj svog naroda u svakom pogledu, ponovo dopao robije. I ovaj put pod sličnim optužbama za izdaju, skinuti su mu svi činovi, a njegovi brodovi su dodeljeni Von Gijunu, neiskusnom moreplovcu čiji je najveći kvalitet bila lojalnost kralju. On naredbe nije dovodio u pitanje, te je flotu bez razmišljanja poveo prema Geoji.
U noći 27. avgusta 1592. došlo je do Bitke kod Čilčeonjanga, koja teško da se pravom bitkom može i nazvati. Bio je to masakr nad korejskim moreplovcima koji su, ništa ne sluteći, upali u zamku koju su im pripremili Japanci. Od preko 150 brodova koliko ih je Gijun preuzeo od Jia, ovaj napad je preživelo samo 13, a i oni nisu bili u najboljem stanju. Korejska strana je doživela žestok udarac.
Kralj je uvideo svoju grešku, te se ponovo za pomoć, ali i oprost, obratio Jiu. U maniru budizma, vojskovođa se pomirio sa sudbinom, i preuzeo ponovo kontrolu nad mornaricom. Kada je video u kakvom jadnom stanju se ona nalazi, navodno je rekao: “U redu, i dalje barem imam trinaest brodova. I sve dok sam ja živ, neprijatelj neće zauzeti zapadno more“.
Potom će uslediti bitka koja je Jia odvela direktno u istoriju…
David protiv Golijata
Sa svojom jadnom flotom od 13 brodova, Ji je ušao u bitku kod Mjongjanga, protiv sile od oko 300 japanskih brodova. Koristio je brzinu svojih brodova, te se stalno premeštao tako da mu je obala bila iza leđa. U bici koju je karakterisala velika pokretljivost brodova, Ji je znao da mora u svakom momentu držati distancu između svojih i protivničkih plovila.
Topovi su neprestano opaljivali, mada je dim često onemogućavao precizno ciljanje. Nakon nekoliko sati, kada se slegla prašina, videle su se i posledice bitke. Japancima je potopljeno 123 broda, izgubili su i oko 12.000 ljudi, a nastradao je vrhovni admiral mornarice. Ukupni gubici Jiove vojske su bila tri ranjena i dva poginula mornara. Bio je to najveći poraz u kampanji osvajanja Koreje, a imao je devastirajući efekat na moral Japanaca.
Dobivši na vremenu, ali i konačno cementirajući svoj ugled u korejskoj vojsci, Ji je znao da je prioritet bio obnoviti moranaricu, te se cela zemlja usmerila na izgradnju brodova. Za to vreme, na kopnu su Korejanci, uz sada već ozbiljnu pomoć Kineza, počeli da nižu uspehe nad japanskom vojskom koja je imala velikih problema sa snabdevanjem.
Japanci su odlučili da je nastavak invazije nemoguć, i da je vreme za povlačenje. Povukli su se na obalu, i isplovili sa nekih petstotinjak brodova, i krenuli nazad na ostrvo.
Veličanstvena pobeda
Spomenik Ji Son Šinu u današnjem Seulu u Južnoj Koreji, Foto: Wikipedia/Mario Sánchez Prada
Put će im presjeći Ji sa svojim brodovima, koji je ponovo imao oko 150, i tada se odigrala bitka kod Norjanga. Ali, ovde su uloge bile obrnute!
Dok je japanska mornarica, kojoj je poredak bio više posledica panike nego promišljanja, pokušavala da se dokopa svoga ostrva, Korejanci su krenuli u odlučni napad, sa ciljem da se dugoročno reše japanske pretnje. U punoj brzini su Korejanci ganjali japanske brodove, koji nisu ni bili u mogućnosti postaviti se u borbeni raspored.
Pobeda koju je Koreja ostvarila u bici kod Norjunga bila je tako definitivna, da su Japanci potpuno odustali od ideje okupacije Koreje i ništa slično nisu pokušali naredna tri veka!
Nažalost, u svojoj najvećoj pobedi, Ji Sun Sin je nastradao. Pogođen je u grudi iz puške, i umro je na svom brodu. Poslednje reči navodno su mu bile: “Ne plačite, i ne obaveštavajte ljude o mojoj smrti. Lupajte u bubanj, duvajte u trubu, dižite zastavu za napad. I dalje se borimo, dokrajčite neprijatelja, do poslednjeg!“
Autor teksta: Mladen Trbić
