Neverovatna priča poglavice "NABORANO LICE", Indijanca koji je tvrdio da je živeo 137 GODINA

Godine 1922. umro je čovek po imenu Džon Smit. Bio je indijanac iz plemena Čipeva i živeo je u severnim šumama Minesote, provodeći većinu svog života pored jezera Vuds i Kas. I ta vest teško da bi ikada došla do svetskih medija ili bila zabeležena u istoriji da nije bilo jednog podatka - Džon Smit je u trenutku smrti imao 137 godina! Ili je bar tako tvrdio…

Narod Čipeva zvao ga je Ga-Be-Nah-Gevn-Vonce, što otprilike znači “Naborano lice“. Nadimak je bio jasan - Smitovo lice nije imao ni milimetar glatke kože već su ga umesto toga prekrivale duboke brazde po kojima je bio poznat kilometrima unaokolo.

Na kraju krajeva, kada imate 137 godina, sigurno ćete dobiti nekoliko bora!

Da li je poglavica Džon Smit zaista živeo 137 godina?

Prema narodu Čipeva, iskazima očevidaca i samom poglavici Džonu Smitu, on je imao 137 godina kada je umro. Prema matematici, rođen je dakle 1785. godine.

Ovo je, naravno, izazvalo veliko interesovanje istraživača koji su pokušavali da dokažu ili ospore indijančeve godine. Međutim, niko nikada nije uspeo da otkrije tačno kada je Džon Smit rođen.

Pol Bafalo, čovek koji je živeo sa Čipevom kao dete i koji je Smita nazivao “dedom” tvrdio je da mu je starac više puta rekao da je imao između osam i deset godina kada su “zvezde pale”.

Mnoga lokalna indijanska plemena su koristila prirodne katastrofe ili događaje da obeleže važne datume jer su ti događaji bili nezaboravni i mogli su se pratiti kroz istoriju. Prema tome, “zvezde koje su padale” verovatno se odnosilo na meteorsku kišu Leonid iz 1833. godine.

Međutim, da je Smit zaista imao osam ili deset godina tokom meteorske kiše, to bi značilo da je rođen 1823. ili 1825. i, posledično, da je u trenutku smrti imao nešto manje od 100. godina što je prilično daleko od 137 koliko je tvrdio da ima!

Dalja istraživanja starosti Džona Smita

Novine koje su objavile vest o Smitovoj smrti - Minesota's Star Tribun, pokušale su da potvrde njegove godine. List je istakao da se Smit jasno sećao konkretnih bitaka koje su Čipeva indijanci vodili sa svojim susedima Sijuksima, a koje su se odigrale pre početka 19. veka.

Star Tribune je takođe istakao da se Smit sećao rata 1812. i da je često isticao da se, iako je učestvovao u bitkama, nikada nije borio protiv belog čoveka. Ako je bio dovoljno star da se bori u ratu, recimo sa 18 ili 19 godina, onda bi godina njegovog rođenja bila negde oko 1794.

Iako starost Džona Smita i njegova smrt još uvek izazivaju polemiku, o njegovom životu se ne zna mnogo.

Iz pisanih izveštaja Pola Bafala, istoričari znaju da je bio izabran za poglavicu naroda Čipeva, ali je ubrzo nakon odbio to zvanje jer nije želeo takvu vrstu odgovornost. Ženio se čak osam puta, ali nije dece.

Poslednji dani “137-godišnjeg čoveka”

Jedini naslednik Džona Smita bio je usvojeni sin po imenu Tom Smit koji je tvrdio da je njegov otac zaista imao 137 godina kada je umro.

Takođe je kasnije pričao da je starac bio aktivan sve do svoje smrti, pominjući da ga je udario voz dok je prelazio železničku prugu 1920. godine i da mu je trebalo samo tri nedelje da se oporavi.

Čak i u godini kada je umro, i dalje je primao posetioce i pričao priče. Živeo je u domu svog sina.

U februaru 1922. godine oboleo je od upale pluća, bolesti koja je zbog Smitovih poodmaklih godina rezultirala njegovom smrću.

Džon Smit “Naborano lice” sahranjen je na groblju katoličke crkve u Kas Lejku u Minesoti. Na njegovom nadgrobnom spomeniku je kao godina rođenja navedena 1784.