FOTOGRAFIJA HITLERA IZ PRVOG SVETSKOG RATA: Da li možete da prepoznate diktatora kao vojnika (FOTO)

Iako je ostao upamćen po svojim karakterističnim brkovima Adolf Hitler nije uvek tako izgledao. U vreme dok je kao dobrovoljac učestvovao u Prvom svetskom ratu bio je tek nešto više od neobičnog, ali u principu neupadljivog mladića koji se ni po čemu nije isticao. Iz tog perioda potiče i ova fotografija.

Budući da je bio austrijski državljanin, Adolf Hitler je, čim je objavljena opšta mobilizacija 1914. godine, pristupio vojsci kao dobrovoljac.

Posle osnovne pešadijske obuke, Hitlerov puk je 21. oktobra upućen na Zapadni front. Dana 3. novembra 1914. unapređen je u čin kaplara i nakon toga je obavljao dužnost kurira puka i često se, pod žestokom neprijateljskom vatrom, kretao na relaciji front-pozadina.

Ova fotografija nastala je negde u tom periodu. Na njoj Hitler (sedi skroz desno) pozira sa drugovima iz rata i svojim psom, terijerom Fučslom. Objavljena je prvi put 1939. kada je Hitler već uveliko bio na vlasti.

Foto: Wikipedia/Bundesarchiv, Bild 146-1974-082-44 / CC-BY-SA 3.0

Tokom Bitke na Somi, Hitler je 5. oktobra 1916. ranjen u levu butinu zbog čega je prebačen na lečenje u vojnu bolnicu u Belicu, blizu Berlina, u kojoj je ostao do početka decembra. Po otpuštanju, raspoređen je u četu stacioniranu u Minhenu, ali je tražio da bude prebačen na front.

Tokom jula 1918. u više navrata je pokazao izuzetnu hrabrost. Spasao je život ranjenom komandiru čete, iznevši ga iz zone dejstva američke artiljerije, a zatim je sprečio nemačku artiljeriju da greškom otvori vatru na sopstvenu pešadiju. Zbog toga je odlikovan Gvozdenim krstom I klase.

Neposredno pred kraj rata, 14. oktobra 1918. Hitler je zajedno sa grupom vojnika iz svog puka nastradao tokom britanskog napada bojnim otrovima. Tvrdio je da ne može da vidi, a posle inicijalnog šoka izgubio je i moć govora.

Nakon što mu je u frontovskoj bolnici ukazana prva pomoć, Hitler je prebačen na lečenje u rezervnu vojnu bolnicu u Pazevalku. Tu je lekar koji je bio zadužen za njegovo lečenje konstatovao je da Hitler nije pretrpeo ozbiljne povrede očiju i disajnih puteva, već da je do privremenog gubitka vida došlo usled “histeričnog slepila”, a da je gubitak moći govora bio posledica “histerične onemelosti”.

Međutim, prava priroda Hitlerovih povreda danas se ne može sa sigurnošću utvrditi jer je kompletna bolnička dokumentacija bolnice u Pazevalku nestala.

Posle Prvog svetskog rata, Hitler je ostao u vojsci i vratio se u Minhen gde je ostao do 1920. godine. Tih dana počinje i njegov ulazak u politiku.

Negde u to vreme, Hitler je upoznao i Ditriha Ekarta, jednog od prvih osnivača partije i člana okultnog društva Tula. Ekart je postao Hitlerov mentor i često je razmenjivao ideje sa njim, učeći ga kako da se oblači i govori i upoznajući ga sa velikim brojem ljudi iz svog okruženja. Upravo ovo je bilo vreme Hitlerovog preobražaja.

Uporan i neobičan, ali u principu neprimetan i stidljiv mladić postao je fanatični govornik koji je padao u trans govoreći o vraćanju časti Nemačkoj i kažnjavanju svih “neprijatelja”.

Adolf Hitler, čovek koji je uništio živote miliona je rođen.