Kontroverzni doktor kog treba da slave roditelji širom sveta! Jer - njegova CIRKUSKA ATRAKCIJA spasla je GENERACIJE DECE
/Godinama su lekari u Americi činili malo ili ništa da spasu živote prevremeno rođenih beba. Ipak, postojalo je jedno mesto gde su roditelji u nevolji mogli da se obrate za pomoć! Ironično, nalazilo se na Koni Ajlendu, usred zabavnog parka. Ovde je jedan čovek spasao hiljade života i na kraju promenio tok američke medicine.
U ranim godinama 20. veka posetioci Koni Ajlenda mogli su da vide neke prilično bizarne atrakcije - pripadnike plemena prevezenog sa Filipina, “selo patuljaka”, rekonstrukciju Burskog rata od hiljadu vojnika uključujući prave veterane sa obe strane… Ipak, tokom 40 godina, od 1903. do 1943. najpoznatiji američki zabavni park takođe je bio poprište jedne istinske borbe na život i smrt.
Čitava postavka danas deluje nadrealno. “Inkubator za bebe” Martina Kunija bila je jedna od glavnih atrakcija Koni Ajlenda. “Ceo svet voli bebe” glasio je natpis iznad ulaza. Unutra, prevremeno rođena deca namerno obučena u preveliku odeću kako bi se naglasila njihova sićušnost, borile su se za život uz pomoć malog tima posvećenog medicinskog osoblja. Da biste videli bebe, morali ste da platite 25 centi, a zaštitna ograda je sprečavala posetioce da se previše približe “eksponatima” u inkubatorima.
Bizarno? Ludo? Nemoralno? Svakako! Ali nikako samo to! Priča ovog mesta mnogo je važnija…
Nada za roditelje bez nade
Izložba o Kuniju i njegovom radu
Čovek koji je vodio ovu bizarnu izložbu bio je Martin Kuni, nazvan u medijima "doktor inkubator" i, iako čitava postavka danas izgleda krajnje nehumano, reč je zapravo o diskretnom heroju medicine.
U Americi tog vremena većina lekara je smatrala da su prevremeno rođene bebe genetski inferiorne, da su u pitanju “slabići” čija je sudbina u rukama Boga. Bez prave medicinske nege i pomoći, velika većina ove dece poživela bi tek nekoliko dana.
Kuni je imao drugo mišljenje. Verovao je da, uz pravu negu, i ove bebe mogu da odrastu i kasnije vode sasvim normalne živote. Tako je postao neočekivani pionir čitave jedne grane medicine!
Martin Kuni nije bio profesor na velikom univerzitetu. Nije bio neki slavni hirurg. Bio je nemačko-jevrejski imigrant koji je toliko često menjao priču o svom obrazovanju da je sve do danas ostala misterija da li je uopšte i bio lekar. Zbog ekscentričkih pogleda na medicinu i svojih stavova naučni establišment ga je izbegavao, a većina kolega gledala kao na šarlatana.
Ali, za roditelje dece koju je spasao, kao i za milione ljudi koji su hrlili da vide njegov rad - Martin Kuni bio je čudotvorac.
Šta je doktor Kuni zapravo radio?
Nakon dolaska u Ameriku Kuni je rešio da znanja stečena u Evropi primeni u Americi, istina, na krajnje nekonvencionalan način. Uvezao je najsavremenije inkubatore iz Francuske koja je u to vreme važila za lidera u nezi prevremeno rođene dece, zakupio parcelu na Koni Ajlendu i pozvao roditelje da pomoć za svoje prevremeno rođene bebe potraže kod njega.
Zaposlio je tim medicinskih sestara i doktora koji je živeo na Koni Ajlendu u ovoj neobičnoj mešavini poljske bolnice i cirkuske šatre i danonoćno brinuo o svojim malim pacijentima. I - posao je krenuo!
Svaki inkubator je bio visok oko jedan i po metar, napravljen od čelika i stakla i stajao je na nogarima. Kotao za vodu sa spoljašnje strane snabdevao je toplom parom cev koja je prolazila ispod prostirke na kojoj je ležala beba, a postojao je i termostat koji je regulisao temperaturu. Druga cev je dovodila svež vazduh u inkubator, prvo prolazeći kroz dupli sloj vune koji je služio za filtriranje nečistoće. Na vrhu, uređaj nalik na dimnjak sa rotirajućim ventilatorom izduvavao je iskorišćen vazduh iz inkubatora.
Foto: Wikipedia/Missouri Historical Society.
Tehnike koje je Kuni primenjivao bile su veoma napredne za njegovo vreme. Insistirao je na dojenju i bio veoma strog po pitanju čistoće. I druge metode koje je sprovodio bile su revolucionarne! Većina lekara je verovala da kontakt sa prevremeno rođenim bebama treba svesti na minimum kako bi se smanjio rizik od infekcije. Kuni je ohrabrivao svoje medicinske sestre da vade bebe iz inkubatora, da ih grle i ljube, verujući da pokazivanje naklonosti može da pomogne u borbi za život malih pacijenata.
Inkubatori su uvek bili besprekorno čisti. Kuni je zaposlio kuvara da pripremi hranljive obroke za sve dojilje, a ako bi ih otkrio da puše ili piju alkohol, odmah bi ih otpuštao.
U želji da se distancira od cirkuskog karaktera Koni Ajlenda, Kuni je naglašavao da je njegova ustanova zapravo minijaturna bolnica, a ne atrakcija. Sestre su nosile uštirkane bele uniforme, a on i ostali doktori odela i lekarske bele mantile.
Ovakva briga o prevremeno rođenim bebama bila je skupa. Godine 1903. koštala je oko 15 dolara (što je oko 405 dolara danas) po detetu, po danu. Najveći broj roditelja koji su dolazili da po pomoć na Koni Ajlend taj iznos nikada ne bi mogao da plati.
Ali, Kuni nije tražio ni cent za medicinsku negu svojih pacijenata - umesto mama i tata, plaćala je javnost! A narod je hrlio u tolikom broju da je doktor mogao da pokrije sve troškove, daje osoblju jako dobre plate i ima dovoljno novca da počne da planira otvaranje sličnih “atrakcija” i na drugim mestima. Vremenom, Martin Kuni je zapravo postao veoma bogat čovek.
Biznismen ili spasilac?
Uprkos neospornom uspehu i činjenici da je spašavao živote onih o kojima drugi nisu hteli ni da razmišljaju, dečije dobrotvorne organizacije, lekari i zdravstveni zvaničnici jako su negativno gledali na Kunijevu praksu, navodeći da iskorišćava bebe i ugrožava njihove živote zarad ličnog bogaćenja. Redovno je bilo pokušaja da se njegova praksa ugasi.
Ali kako je vreme prolazilo, Kunijev rekord u spašavanju života i njegova upornost počeli su da privlače i pristalice iz sveta “mejnstrim” medicine. Godine 1914, dok je izlagao u Čikagu, Kuni je upoznao lokalnog pedijatra Džulijusa Hesa koji će kasnije postati postao poznat kao “otac američke neonatologije”. Bio je to početak velikog prijateljstva i važne profesionalne veze. Njih dvojica su zajedno predstavili inkubator za bebe na Svetskom sajmu u Čikagu 1933/34.
I drugi lekari su vremenom “spustili loptu”. Zapravo, dobar deo njih je počeo da prevremeno rođene bebe šalje kod Kunija. Bila je to neka vrsta prećutnog priznanja kvaliteta nege koju su bebe dobijale u njegovoj ustanovi.
Bolnice u Americi bile su spore u uspostavljanju sopstvene namenske ustanove za prevremeno rođene. Prva na istočnoj obali stigla je u Njujork tek 1939. 36 godina nakon što je Kuni doveo svoju “atrakciju” na Koni Ajlend.
Martin Kuni je na svoj posao gledao dvojako - ne samo da je spašavao živote prevremeno rođenih, već je bio i njihov advokat i glasnogovornik. Držao je predavanja recitujući imena slavnih ljudi koji su rođeni pre vremena, a koji su u životu postigli velike uspehe poput Marka Tvena, Napoleona, Viktora Igoa, Čarlsa Darvina, ser Isaka Njutna...
Svoju malu bolnicu za pomoć bebama vodio je pune četiri decenije na Koni Ajlendu, a sličnu je kasnije otvorio i u Atlantik Sitiju. Tokom godina, putovao je sa svojom “atrakcijom” i u druge zabavne parkove, kao i na svetske sajmove i izložbe širom Amerike. U karijeri dugoj skoro pola veka, procenjuje se da je spasao oko šest i po hiljada beba sa stopom uspeha od 85 posto.
Kontroverza koja traje
Nasleđe ovog čoveka i danas je kontroverzna tema u medicinskim krugovima oko koje lekari imaju suprotstavljena mišljenja. Sa druge strane, mnoge Kunijeve "bebe" nemaju te dileme i ponosno govore u njegovu odbranu.
- Martin Kuni je bio neverovatan čovek. Trebalo bi da bude poznat po onome što je uradio. Spasao je hiljade nas - kaže Kerol Bojs Hajniš koja je nakon što je prevremeno rođena 1942. odvedena u Kunijevu ustanovu u Atlantik Sitiju, a prenosi BBC.
Još uvek ima ogrlicu od roze perli sa svojim imenom koju je dobila u inkubatoru.
- Bez Martina Kunija ne bih imala život. Niko drugi nije pokušao ništa da me spase - kaže druga beba, Bet Alen, koja je rođena tri meseca prerano u Bruklinu 1941.
Kada je lekar predložio roditeljima da je odvedu na Koni Ajlend, njena majka je odbila, insistirajući da njena ćerka nije "nakaza". Kuni je lično došao u bolnicu i ubedio roditelje da mu dozvole da se brine o njoj. Kasnije su je za svaki Dan očeva vodili da vidi i njega. Kada je doktro umro, 1950. godine, cela porodica je prisustvovala sahrani.
- Danas bi se smatralo neetičkim izlagati prevremeno rođene bebe i naplaćivati posetiocima sajmova da ih vide, ali morate da shvatite to vreme. Danas, kada se pojavi nova tehnologija, mi radimo nasumična kontrolna ispitivanja. Oni to tada nisu imali, tako da su predstave ove vrste bile način da se demonstrira korist korišćenja inkubatora i prikupi novac... Mnogo dugujemo Kuniju i poslu koji je obavljao - zakljujuje doktor Ričar Šanler, direktor neonatalnog centra pri “Cohen Children's Medical” bolnici u Njujorku.
