MISTERIJA LISABONSKE GLAVE: Stara je skoro 200 godina, zastrašujuće očuvana i SAČUVANA SA RAZLOGOM

Foto: Youtube/Obscuro Notícias

Godinama je Diogo Alves terorisao stanovnike Lisabona, ubijajući i pljaškajući po volji. Iako je pogubljen 1841. godine, on i dalje “živi”… na neki bizaran način. Jer i danas, više od 170 godina nakon njegove smrti, Diogova savršeno očuvana glava može se videti u staklenoj posudi na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Lisabonu.


Dioga Alvesa mnogi smatraju prvim serijskim ubicom u Portugalu. Rođen je u Galiciji 1810. godine i otputovao je u Lisabon kao dete da bi radio kao sluga u bogatim domovima širom glavnog grada.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je mladi Alves shvatio da je zločinački život lakši za bogaćenje. 1836. preselio se u dolinu Alkantara. Manje od pola milje dugačak, plovni put koji je ovuda prolazio bio je krcat ljudima koji su dolazili i odlazili iz Lisabona. gde je presretao farmere na njihovom povratku iz Lisabona kuću.

Na tom putu mnogi od ovih nesuđenih putnika sreli su Dioga Alvesa…

Pljačkaš siromašnih

Uprkos činjenici da su mnogi namernici koji su ovuda putovali dugo i daleko ne bi li stigli do grada bili samo skromni farmeri koji su dolazili u Lisabon da prodaju namirnice, Alves je ciljao upravo njih. Čekajući da iz Lisabona krenu nazad pravio bi im zasedu u dolini i otimao zaradu.

Nakon toga, Alves bi ih jednostavno bacio preko ivice akvadukta visokog 65 metara i tako ih ubijao. Između 1836. i 1839. ponovio je ovaj zločin oko 70 puta.

Lokalna policija je prvobitno na smrti gledala kao na samoubistva, što je dovelo do privremenog zatvaranja mosta.

I, iako su ubistva na akvaduktu tada stala, provale su privatne rezidencije su počele da postaju svakodnevne jer je Alves formirao bandu ubilačkih pljačkaša koji su ciljali bogatije stanovnike grada.

Grupa je konačno uhvaćena kada je ubila četiri osobe u kući lokalnog lekara, a Alves je uhapšen i osuđen na smrt vešanjem.

Prvi serijski ubica Portugala?!

Mnogi Alvesa smatraju prvim serijskim ubicom u Portugalu i poslednjom osobom koja je umrla vešanjem, ali to jednostavno nije slučaj.

Žena po imenu Luisa de Hesus, koja je priznala da je otrovala 28 dece, prvi je zabeleženi serijski ubica u Portugalu. Bičevana je, obešena i spaljena na ulicama Lisabona zbog svojih zločina 1772. godine.

Alves, koji je obešen na smrt u februaru 1841, jeste bio među poslednjim ljudima koji su osuđeni na smrtnu kaznu pre nego što je Portugal ukinuo ovu praksu 1867, ali nikako nije bio poslednji - pratilo ga je još bar pola tuceta okrivljenika.

Ipak, šta je to u Alvesu što je nateralo naučnike da sačuvaju baš njegovu glavu u staklenoj posudi?

A glava?!

“Krivca” treba tražiti u modi tog vremena. U vreme Alvesovog pogubljenja, frenologija - verovanje da su određene mentalne ili karakterne osobine određene oblikom nečije lobanje - uzimala je maha.

Dok su “zakoni” koji su u osnovi ove discipline od tada do danas dokazani kao najobičnija glupost, istraživači su u ono vreme bili i više nego uzbuđeni mogućnošću da bi mogli da shvate šta je osobu poput Alvesa učinilo tako neopisivo zlim.

I tako, njegova glava je odsečena sa beživotnog tela i premeštena u staklenu teglu u kojoj se i danas može naći, savršeno očuvana da svi mogu da je vide.

Ne zna se mnogo o rezultatima studije o Alvesu, jer je ostalo malo zabeleženih dokaza… ako ih je ikada i bilo.

Druga lobanja, koja je pripadala Francisku Matosu Lobu, koji je ubio četvoročlanu porodicu pre nego što je svog psa bacio kroz prozor, ispitana je samo godinu dana nakon Alvesove smrti, u aprilu 1842. Njegova glava se može naći u sopstvenoj staklenoj posudi, smeštenoj odmah niz hodnik od one Dioga Alvesa.

Ironično, upravo je glava Diogu Alvesu donela mračnu posthumnu slavu kroz strip, fiktivni roman, kao i nemi film iz 1911. godine “Os Crimes de Diogo Alves” (“Zločini Dioga Alvesa”).