TAJNA LEGENDARNE FOTOGRAFIJE: Potresna priča čoveka koji NIJE HTEO DA USTUKNE pred tenkovima
/
Trg Tjenanmen u Pekingu tog dana u junu 1989. godine bio je potpuno raščišćen, a na njemu su se videli samo tenkovi u pokretu. Usamljena prilika golorukog demonstranta koji je stao pred kolonu vojnih vozila dobro se videla na brisanom prostoru... Upravo ovaj prizor samo nekoliko sati kasnije obići će svet i postati jedna od najpoznatijih fotografija svih vremena.
Hiljade studenata izašlo je u junu 1989. godine na ulice Pekinga zahtevajući reforme. Ipak, njihov mirni protest završio se nezapamćenim krvoprolićem – državno rukovodstvo je na nenaoružane civile poslalo jurišne jedinice i tenkove. O obimu krvoprolića i broju žrtvi i danas nema zvaničnih podataka jer kineska vlada o incidentu koji je u istoriji ostao upamćen kao “Masakr na Tjenanmenu” ili “Četvrtojunski masakr” i dalje nerado govori.
Ipak, jedan čovek je svojim nemim protestom, na trenutak uspeo da zaustavi vojnu mašineriju i postidi čitavu državu. Ovo je njegova priča…
Trenutak kada je sve stalo
Nakon što je kineska vlada počela da se obračunava sa protestantima 5. juna 1989. trg Tjenanmen je postao poprište krvavih sukoba. Tenkovi su gazili sve pred sobom, i ljudi su unezvereno bežali pokušavajući da se sklone.
A onda je na trenutak sve stalo… na mestu “Cháng Ān Dà Jiē” (u prevodu “Velika avenija večnog mira”), udaljenom svega nekoliko minuta od trga Tjenanmen, jedan čovek, držeći kese sa namirnicama u obe ruke, stao je nasred ulice i nije dozvoljavao tenkovima da prođu.
Kad je prvi tenk stigao do čoveka, na snimcima se videlo da im je mahao. Tenk je pokušao da ga zaobiđe, ali se čovek uporno pomerao nedozvoljavajući prolaz. Nakon oko pola sata ove pasivne blokade, čovek se popeo na vojno vozilo. Kada je sišao, do njega je dotrčalo još nekoliko demonstranata koji su ga sklonili.
Do danas se ne zna šta je rekao vozaču, niti šta se dogodilo posle ovoga. Jedna od prihvaćenih verzija događaja je da je čovek posle ovoga nestao u gomili. Drugi kažu da je uhapšen. Ima i onih koji smatraju da je odmah ubijen.
Kako bilo, fotografija i snimak ovog događaja u rekordnom roku su stigli do svetskih medija i brzinom munje su obišli svet.
Nekoliko verzija fotografije
Pet fotografa je uspelo da zabeleži trenutak kada je nepoznati demonstrant stao ispred tenkova. Verovatno ih je bilo i više, ali su kineske vlasti nakon masakra na Tjenanmenu masovno zaplenjivale fotoaparate, pa je tačnije reći da je reč o pet fotografija koje su uspele da se prokrijumčare iz Kine.
Najpoznatija je fotografija Stjuarta Franklina uslikana sa obližnjeg balkona. Njegovu rolnu filma je iz Kine izneo jedan francuski student upakovanu u kutiju čaja. Ipak, danas je najkorišćenija fotografija koju je načinio fotograf Asošijeted presa Džef Videner.
Na zapadu, fotografija nepoznatog demonstranta je postala simbol kineskog demokratskog pokreta - mladi Kinez rizikuje svoj život kako bi se suprotstavio autoritarnom režimu.
Međutim, fotografija je korišćena i sa “druge strane”. Kineska vlada je koristila istu fotografiju da pokaže kako se vojska brine o građanima i da, uprkos naredbi da se nastavi, tenk nije pregazio čoveka. Čovek je prikazan kao delinkvent, simbol neodgovornog oportuniste tokom demonstracija na trgu Tjenanmen.
“Čovek tenk”
I dok se o autoru fotografija i slavi koju su stekli zna sve, identitet čoveka sa slike i dalje je tajna. Postoji nekoliko međusobno sukobljenih izveštaja o tome šta se desilo sa njim dogodilo.
Ubrzo nakon incidenta, britanski tabloid “Sandej ekpres” je objavio da je na fotografiji Vang Vajlin, devetnaestogodišnji student koji je kasnije optužen za “političko huliganstvo” i uhapšen. Tačnost ove informacije nikada nije potvrđena, a kineska Komunistička partija demantovala je da zna o kome se radi jer slavnog demonstranta “nikada nisu pronašli”.
U svom govoru u Predsedničkom klubu 1999. Brus Heršenson, bivši zamenik specijalnog asistenta predsednika Ričarda Niksona, izjavio je da je čovek ubijen dve nedelje nakon demonstracija. Drugi izvori tvrdili su da je čovek ubijen od strane kineske vlasti nekoliko meseci nakon događaja.
Zvaničnici Kine nisu mnogo govorili ni o incidentu ni o identitetu čoveka. U intervjuu za ABC news 1990. godine tadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kine Đang Cemin rekao je da “ne može da potvrdi da li je mladić uhapšen”, ali da je siguran da “nije ubijen”. Bilo je to vreme kada su kineske vlasti pokušavale da opravdaju svoje delovanje na trgu Tjenanmen i prikažu režim u što boljem svetlu, pa su ove tvrdnje prihvaćene sa rezervom.
U knjizi “Bluz crvene Kine: Moj dugi marš od Maoa do Sada”, kanadski novinar Jan Vong je izneo tvrdnju da je čovek koji je bar na trenutak zaustavio čitav jedan režim i dalje živ i da se krije negde u unutrašnjosti Kine. Pojavile su se i informacije da je posle masakra preko Hongkonga pobegao na Tajvan.
Masakr o kome se ćuti
Tačan broj mrtvih u studentskim protestima ne zna se ni danas, a Tjenanmenske majke svake godine šalju pisma i peticije vlastima, tražeći istinu. Protesti 1989. i danas su tabu tema u Kini - svaki pokušaj da se priča o njemu smatra se neprikladnim ili čak i rizičnim.
Aprila 1998. godine magazin Tajm je usamljenog čoveka koji je zaustavio kolonu od 17 tenkova uvrstio na listu 100 najuticajnijih ljudi 20. veka. Kako njegov identitet nikada nije sa sigurnošću potvrđen nazvali su ga jednostavno “nepoznati demonstrant” ili, još simboličnije – “čovek tenk”.
