NEPOZNATO O ŠEKSPIRU: Slavni pisac bio je MISTERIJA još za života, a imao je i MRAČNU STRANU za koju malo ko zna

Čitav svet danas slavi značajan jubilej - na današnji dan 1616. napustio nas je jedan od najvećih pisca na engleskom jeziku svih vremena i dramaturg svetskog glasa - Vilijam Šekspir. Iako je o njegovom životu i radu mnogo pisano i raspravljano, postoje i neke manje poznate činjenice o životu ovog genijalnog umetnika.

Jedan od najpoznatijih svetskih pisaca svih vremena – Vilijam Šekspir, uspeo je da, uprkos slavi, do današnjih dana ostane prilično misteriozan.

Njegov život i dalje istražuju naučnici širom sveta, književni opus i dalje zadivljuje milione kako novih, tako i starih ljubitelja, a teorije idu i dotle da ima onih koji tvrde da Šekspir uopšte nije napisao drame kojima je stekao svetsku slavu.

Kako bilo, u danu kada se čitav svet seća ovog velikog naučnika, predstavljam vam neke činjenice iz njegovog života koje su manje poznate javnosti:

Šekspir na klingonskom

Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi. I ne samo to!

Dva Šekspirova dela – “Halet” i “Mnogo muke ni oko čega” prevedena su na klingonski jezik, izmišljeni jezik stvoren za potrebe televizijske serije “Zvezdane staze”.

Misteriozan još za života

Iako se o njegovim delima zna mnogo, Šekspirov privatni život ostao je veoma misteriozan. Postoje samo dva autentična Šekspirova portreta i veoma malo pisanih svedočanstava o njegovom privatnom životu pa se i danas nagađa o njegovoj seksualnosti i verskim ubeđenjima.

Šekspirove “izgubljene godine”

Nikome nije jasno šta je Šekspir radio između 1585. i 1592. godine kada se pominje kao član Londonskog pozorišta.

Postoje priče da je morao da pobegne iz grada za London jer su ga gonili zbog lovokrađe, kao i da je Šekspir zapravo započeo svoju pozorišnu karijeru timareći konje vlasnika pozorišta u Londonu.

Sveštenik Ričard Dejvis 1688. napisao je da je Šekspir bio patološki lopov koji je bio poznat po krađi živine i zečeva. Ako je ovo tačno, slavni umetnik je pobegao iz Stratforda u London kako bi izbegao zatvorsku kaznu.

Neki stručnjaci iz 20. veka smatraju da je Šekspir u tom periodu verovatno radio kao učitelj, međutim ne postoje sigurni dokazi da su te priče istinite.

Ovaj nepoznati deo Šekspirovog života stručnjaci nazivaju Šekspirovim “izgubljenim godinama”.

Šekspir kao glumac

Ne zna se kada je tačno Šekspir počeo da piše, ali se zna da je prvo počeo da glumi i da je bio član ekipa koja je uskoro postala vodeća glumačka družina u Londonu tog vremena. Dokumenti o Šekspirovim kupovinama i investicijama govore da se on prilično obogatio sa ovom družinom. Godine 1599. nekoliko glumaca iz družine podigli su svoje sopstveno pozorište na južnoj obali Temze i nazvali ga Gloub.

Šekspir je nastavio da glumi u svojim i tuđim pozorišnim komadima i nakon postignutog uspeha kao dramaturg. Međutim, 1605. njegovo ime se više ne nalazi na listama Džonsonovih glumaca, tako da biografi uzimaju tu godinu kao godinu kad je Šekspir prestao da se bavi glumom.

Porodičan čovek i razvratnik

Šekspir se oženio sa svega 18 godina sa En Hatavej kojoj je bilo 26. godina. Mlada je na dan venčanja bila u trećem mesecu trudnoće što je u to vreme bio skandal. Samo venčanje je zbrzano, procedura je skraćena tako da je Šekspirova svadba zapravo prošla u polu-tajnoj atmosferi.

Neke glasine kažu da su se voleli. En mu je rodila troje dece - blizance Hamnet i Džudit i ćerku Suzan. Ipak, sigurno je da su živeli u dva različita grada i da je Šekspir imao vanbračnog sina.

Naime, neki izvori navode da se Šekspir, slavan još za života, nije libio da stupa u seksualne avanture sa svojim obožavateljkama, piše Listverse.

Ipak, znatno je interesantniji podatak da je većina njegovih najlepših i najromantičnijih soneta posvećena muškom polu, tačnije, dečacima! Tačno 126 soneta od ukupno 154 odnosi se na dečaka, što jasno ukazuje da je Šekspir bio čovek širokog spektra seksualnosti.

Šekspirovi naslednici

Šekspir je umro 23. aprila 1616. i za sobom ostavio ženu i dve kćerke buduću da je Hamnet preminuo iznenada i iz danas nepoznatih razloga kada mu je bilo 11 godina. U svom testamentu, Šekspir je ostavio veliki deo imanja ćerki Suzan. Uslov je bio da ga ona prenese na svog prvorođenog sina.

Međutim, ona je imala samo jednu ćerku, koja se udavala dva puta ali je umrla bez dece. Druga ćerka Džudit je imala troje dece, ali su sva umrla mlada. Godine 1670. smrću Suzanine ćerke, ugašena je dirketna linija Šekrpisrovih potomaka.

Šekspirova lobanja

Šekspir je sahranjen u Crkvi Svetog Trojstva u Stratfordu dva dana nakon što je umro. Nešto kasnije, 1623. podignut mu je spomenik na severnom zidu. Na posvetnoj ploči se poredi sa Nestorom, Vergilijem i Sokratom, a po Šekspirovoj želji, na grobu je napisano: “Proklet da je ko mi pomeri kosti”.

I pored ovog zloslutnog upozorienja arheolozi koji su 2016. skenirali Šekspirov grob došli su do neverovatnog otkrića – oni tvrde da je lobanja slavnog književnika ukradena iz grobnice!

Četiri veka od smrti još jednog velikana

Na današnji dan iste godine i istog datuma kada i Šekspir, u Madridu je umro španski književnik Migel de Servantes Savedra. Ovo znači da se danas obeležava i 404 godine od smrti umetnika koji je pisao romane, drame, komedije, pripovetke i pesme, a u svetsku književnost ušao je romanom “Don Kihot”, koji se smatra pretečom modernog romana.