ČERNOBILJ, ZAUVEK ZABRANJENA ZONA: Jezivi ozračeni grad koji je nedavno postao JOŠ JEZIVIJI

Pre 26. aprila 1986. malo ko je znao za Pripjat, mali grad u Ukrajini u kome je živelo tek nešto više od 50.000 stanovnika. Ipak, posle ovog sudbonosnog dana ovo mesto će zauvek biti obeleženo crnim slovima u istoriji ljudskih eksperimenata sa nuklearnom energijom. Ovde se dogodila najveća radioaktivna katastrofa Evrope – Černobiljski incident.

Tog 26. aprila 1986. iako to većina tadašnjeg sveta nije znala, u Ukrajini, u nuklearnoj elektrani “Lenjin”, u blizini grada Pripjat, dogodila se najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije.

Eksplozija je počela tokom testiranja u ranim jutarnjim satima na četvrtom reaktoru, što je prouzrokovalo dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radijacije.

Zvanično, najviše su bile kontaminirane Ukrajina, Bjelorusija i Rusija. Nezvanično, radioaktivni oblak je zapravo prešao preko najvećeg dela Evrope pre nego što se u javnosti i saznalo za incident.

Ponos Sovjetskog Saveza

Malo je poznato da je “Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana Černobilj” kako je glasilo puno ime ovog mesta, prvobitno trebalo da bude izgrađena na samo 25 km od Kijeva, prestonice Ukrajine. Ukrajinska akademija nauka insistirala je da se elektrana izgradi dalje od grada, tačnije 100 km od Kijeva, u gradu Pripjatu koji je u to vreme imao oko 50.000 stanovnika.

Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj, objavljenoj tokom avgusta 1986. godine, uzrok nesreće je isključivo greška operatera. Po drugoj, objavljenoj 1991. godine, uzrok su greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora.

Među faktorima koji su doprineli nesreći danas se pominje i neadekvatno obučeno osoblje. Pored mnogobrojnih grešaka u proceduti prilikom izbijanja požara, najviše se ističe i činjenica da su se operateri u trenutku kada su požari bukteli u više reaktora potpuno oslonili na dugme za automatsko gašenja u slučaju nesreće. Kako su parametri u reaktoru bili visoki, ovaj sistem nije bio u mogućnosti da zaustavi rad.

Vlasti su odgovornost za katastrofu u potpunosti svalile na radnike, a svi iz kontrolne sobe koji su preživeli nesreću završili su u logoru.

Zakasnela evakuacija

Pripjat nije bio odmah evakuisan. Žitelji su se bavili svojim uobičajenim poslovima, potpuno nesvesni šta se desilo.

Međutim, nekoliko sati po eksploziji, na desetine ljudi se razbolelo. Kasnije su prijavljene jake glavobolje i ukusi metala u njihovim ustima, uz nekontrolisane napada kašljanja i povraćanja. Najveći broj žitelja ovog mesta grad je napustio tek u jutarnjim časovima 27. aprila.

U samoj eksploziji poginulo je dvoje ljudi. Međutim, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju saopštila je naknadno da je 28 spasilaca umrlo od radijacije u prva tri meseca posle eksplozije.

Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, više od 25.000 ljudi koji su učestvovali u raščišćavanju iz Ukrajine, Bjelorusije i Rusije umrlo je posle katastrofe. O civlinim žrtvama i onima koji su kasnije umrli od radijacije, i danas se samo nagađa.

Katastrofa o kojoj se nije govorilo

Zbog napetih odnosa između istočnog i zapadnog bloka za vreme Hladnog rata, Černobiljska katastrofa nekoliko dana se krila. O tome da se u Ukrajini nešto krupno desilo zapravo su prvo počele da javljaju televizijske stanice okolnih država nakon što su njihovi instituti krenuli da registruju povećanu radijaciju.

Sovjetska televizija je vest o nesreći emitovala tek dva dana kasnije, a o radijaciji je počelo da se govori tek kada su se pojavile prvi smrtni slučajevi i stravične posledice po lokalno stanovništvo. Danas se veruje da je posledice zračenja osetilo preko dva miliona ljudi širom Evrope.

Čak i danas, više od tri decenije kasnije, internet portal koji se bave putovanjima savetuju one koji se usude da odu u ovu oblast da se striktno pridržavaju uputstava zdravstvenih organizacija, kao i da nikako ne skreću sa obeleženih puteva jer je radijacija na delovima obraslim vegetacijom značajno veća.

Kružna zona prečnika oko 30 kilometara oko Pripjata danas se smatra bezbednom za posete. Radijacija je dosta opala na ovoj teritoriji, iako je u okolini same elektrane na približno istom nivou kao i u vreme odmah posle nesreće 1986. godine.

Naučnici smatraju da Pripjat i njegova okolina neće biti bezbedni za ljude bar još nekoliko vekova.

Serija “Černoblj” u produkciji HBO iz 2019. godine ponovo je pobudila interesovanje javnosti za ovu tragediju. Ona prikazuje događaje koji su usledili neposredno nakon katastrofe i danas se smatra jednom od najbolje snimljenih serija svih vremena.