Bila je žena NAJKONTROVERZNIJEG KRALJA ENGLESKE, ali je pravu moć stekla tek NAKON RAZVODA

Kada je upoznao Anu od Kleva, britanski kralj Henri VIII Tjudor već je iza sebe imao popriličan "bračni staž". Od prve žene se razveo, drugu je ubio, a treća (koja je konačno uspela da mu rodi muškog naslednika) je umrla. I tada je na scenu stupila ova žena…

Ana od Kleva živela je najduže od svih žena Henrija VIII. Iako romantici vole da dugi period između treće kraljeve žene Džejn i Ane Klevske (prošlo je tri godine) tumače Henrijevim tugovanjem za suprugom koja je konačno uspela da mu rodi muškog naslednika, razlozi za toliki vremenski razmak između dva braka bi mogli biti i drugačiji.

Naime, nije prošlo mnogo od kraljičine sahrane, a Henrijevi ambasadori su se razmileli po Evropi u potrazi za novom nevestom. Međutim, otkrili su da na evropskim dvorovima Henrijeva reputacija i nije bila baš najbolja.

Nekada jedan od najpoželjnijih neženja, sada je smatran smrtno opasnim po svoje supruge, te se kraljevske porodice nisu baš utrkivale u nuđenju svojih kćerki.

S druge strane, kralj je, kao autentični renesansni vladar, bio pre svega esteta, te je od svojih izaslanika tražio i slike potencijalnih kandidatkinja. Lepota žene je kralju igrala veliku ulogu, te je tako, zajedno sa diplomatama, kralj slao i svog dvorskog slikara, Hansa Holbejna, čiji je zadatak bio da napravi portrete kandidatkinja. Iako su razmatrane neke od najpopularnijih žena toga vremena, uključujući i Meri de Giz i Kristinu od Milana, čini se da su prevagnuli politički saveti kraljevih saradnika.

A onda je Tomas Kromvel, prvi Henrijev ministar, predložio nemačku princezu Anu od Kleva, jer je njen brat smatran ključnim saveznikom u slučaju rimokatoličkog napada na Englesku.

Brak gotov i pre nego što je počeo

Iako je brak sa Anom Klevskom, politički gledano, bio jako dobar izbor, strast se nije pojavila među supružnicima. Kralj je, ubrzo nakon što je Ana došla u Englesku, javno iskazao svoje razočarenje lepotom svoje nove supruge, istakavši da je prevaren portretom koji je Holbejn napravio.

Do venčanja je ipak došlo 6. januara 1540. godine, ali to nije bio srećan brak. Kralj se svima žalio na svoju suprugu, mada samo na njene fizičke osobine, ne i na karakter.

Nakon šest meseci izbegavanja, Henri je odlučio da se razvede od Ane, te joj je izneo predlog o poništenju braka, što je Ana bez problema prihvatila. Njeno odbijanje da se razvede moglo je da izazove ozbiljne političke implikacije, pa nije čudno što joj je Henri bio izuzetno zahvalan na ponašanju prilikom razvoda.

“Kraljeva voljena sestra“

Ana je dobila prilično bogatstvo nakon razvoda, do koga je došlo već oprobanim metodom – poništenje braka usled nekonzumiranja istog. Dobila je nekoliko dvoraca, ozbiljnu apanažu, a ostala je i počasni član kraljeve porodice, često oslovljavana titulom “kraljeva voljena sestra“.

Ana i Henri su, nakon razvoda, postali iskreni prijatelji, a Ana je bila umnogome angažovana u odgajanju Henrijeve dece. Često je posećivala Henrija na dvoru, a zahvaljujući velikodušnoj penziji koju je primala, uskoro je postala najbogatija zemljoposednica u Engleskoj. Nije se nikada više udavala.

Odbila je bratovu ponudu da se vrati u domovinu i ostala u Engleskoj do svoje smrti. Posljednji put se pojavila u javnosti na krunidbi njene nekadašnje pastorke – Marije I. Umrla je 16. jula 1557. godine, nadživevši Henrija i sve njegove žene.

Čini se da je jedina žrtva neuspelog kraljevog braka bio Tomas Kromvel, do tada jedan od najmoćnijih ljudi u kraljevstvu, koji je založio svoj autoritet predlažući kralju Anu za ženu. Ubrzo nakon razvoda, uz nesebičnu pomoć mnogih neprijatelja koji su jedva dočekali sukob Henrija i Kromvela, osuđen je za izdaju i pogubljen, što je u Engleskoj označilo kraj jedne ere.