"UKLETA LEPOTICA": Dama zbog čije je ljubavi jedan KRALJ ZARATIO SA VATIKANOM i samom PAPI REKAO “DOSTA”
/
Ni danas ne deluje jednostavno razvesti se od španske princeze, a u XVI veku to je bilo faktički nemoguće. Ipak, upravo je to uradio engleski kralj Henri VIII Tjudor, a sve zbog ove žene - dvorske dame Ane Bolen.
Ana Bolen bila je jedna od dvorskih dama, i kao i mnoge od njih, povremeno je dobijala pažnju kralja Henrija VIII. Njena starija sestra je već bila kraljeva ljubavnica, a po nekim izvorima je sa njim imala i dete, ali je kralj ubrzo izgubio interesovanje za nju. Bila je to lekcija koju je Ana dobro naučila, pa je odbijala kraljeva udvaranja, uslovivši ga da će s njim biti samo kao kraljica.
Nije zaboravila da spomene da bi ona bila ta koja bi mu rodila sina koga je Henri tako očajnički želeo. Iz njegovog braka sa tadašnjom suprugom – španskom princezom Katarinom od Aragona, jedino dete koje je preživelo bila je kćerka Meri.
Vremenom, možda baš zbog tog odbijanja, Ana postaje Henrijeva opsesija. Poznavajući kraljev karakter, mnogi istoričari tvrde da je upravo zaljubljenost u Anu bila glavni razlog zašto se i upustio u avanturu razvoda od španske princeze.
Razvod na engleski način
Ni danas ne deluje jednostavno razvesti se od španske princeze, ali u to vreme, to je bilo nemoguće. Jedina osoba koja je mogla da odobri razvod braka bio je Papa u Rimu, kome iz brojnih razloga ništa slično nije padalo na pamet.
Bio je to osnovni, ali sigurno ne i jedini, razlog zbog koga je Henri VIII ušao u otvoreni sukob sa Svetom stolicom. Ova borba je dovela do osnivanja Crkve Engleske, koja je postala, i do danas ostala, dominantna religijska institucija u Engleskoj.
Henri VIII je ukinuo Papinu vlast u Engleskoj, jer je smatrao da monarh, koji svoj dolazak na presto crpi iz direktne Božije volje, ima, u svom kraljevstvu, višu vlast od Pape.
Početkom 1533. godine, 25. januara, još i pre nego što je poništen brak sa Katarinom, Henri VIII je održao tajno venčanje sa Anom koja je nosila njegovo dete, za koje su oboje bili ubeđeni da će biti sin. Iste godine, nakon poništenja prvog braka, održano je i veliko javno venčanje u Londonu.
Reakcije stanovništva bile su podeljene, jer je Katarina uživala određeno poštovanje među običnim svetom. Kako je zbrka oko razvoda bila povod, mada ne i definitivan razlog, ozbiljnog sukoba Engleske i Rimske katoličke crkve, Ana je, kao iskreni protestant, postala glavni kraljev savetnik kada su religijski sukobi u pitanju. To ju je učinilo ubedljivo najmoćnijom ženom u kraljevstvu.
Pad
Uskoro je došlo i prvo veliko razočaranje. Dete koje je Ana nosila kada se udala, bila je devojčica. Mada će ta devojčica, nazvana Elizabeta, postati jedna od najvažnijih vladara Evrope XVI veka, ali i Engleske uopšte, kralj je bio očajan.
Da stvar bude gora, baš kao i u slučaju njene prethodnice, sve Anine naredne trudnoće završile su se pobačajem ili mrtvorođenom decom. Njena poslednja trudnoća, za koju se ponovo tvrdilo da je u pitanju sin, završila se pobačajem usled stresa zbog kraljeve povrede na jahanju. Navodno je Ana tada izjavila da je “izgubila svog spasioca“, a ispostaviće se da je bila u pravu.
Kao i u slučaju Katarine Aragonske, Henri VIII je odlučio da je razvod najbolje rešenje. Poslužio se istom metodom kao i prvi put, te je formalno došlo do poništenja braka.
Međutim, tu nije bio kraj Aninim mukama.
Smrt pod oštricom mača
Dva dana nakon razvoda, optužena je za preljubu, incest i izdaju, pod vrlo sumnjivim okolnostima, i sa jako tankim dokazima. Ipak, bilo je to dovoljno da bude, posle kratkog suđenja, osuđena na smrt odrubljivanjem glave.
Tog 19. maja 1536. pojavila se pred velikom masom ljudi koji su došli da vide smrt dojučerašnje kraljice. Egzekucije su u to vreme bile brižljivo planirane, moglo bi se reći i formalizovane. Forma je nalagala da osuđeni održi poslednji govor.
Ana u svom govoru ni jednom rečju nije tražila milost, nije napala kralja, niti je ukazivala na svoju nevinost. Hvalila je kralja, njegovu nežnost i milost, i poželela da još dugo vlada. Poslednje što je rekla je da želi da se sve pomole za nju. Klekla je, i ponavljala molitvu sve dok se dželatov mač nije našao na njenom vratu.
U trenucima svoje smrti, nakon hiljadu dana vladavine, samo jedna stvar je Ani bila važna – njena kćerka Elizabeta. Znala je da bi proglašavajući svoju nevinost i prkoseći kralju dovela Elizabetu u opasnost, a njena bezbednost i budućnost je bilo jedino što Ani je u tom momentu bilo važno.
Bila je jedina osoba u to vreme čija je egzekucija izvršena mačem, a ne sekirom, što se smatralo “lakšom” smrću. Bila je to poslednja Henrijeva milost, jer on je ipak bio milostivi kralj…
Autor teksta: Mladen Trbić
