LICE SA NOVČANICE: Bio je jedna od NAJVEĆIH LEGENDI SFRJ, doživeo je slavu, a onda i ZABORAV

Stariji se verovatno sećaju jednog od najpoznatijih rudara nekadašnje Jugoslavije Alije Sirotanovića, junaka socijalizma, poznatog i po tome što se njegov lik 1987. našao na novčanici od 20.000 dinara. Ipak, mlađima je ovaj čovek uglavnom nepoznat, a mali je broj ljudi koji znaju da je život završio u siromaštvu, sam i zaboravlje od svih.

Sigurno nije bilo lako najbolji radnik u zemlji radnika i simbol pregalaštva klase koja “pomera mora i planine” u izgradnji novog, socijalističkog društva. Ipak, upravo ta čast zapala je ovom čoveku – rudaru Aliji Sirotanoviću.

Sirotanović, rodom iz Trtorića kod Breze u Bosni i Hercegovini, postao je junak socijalizma pošto je 24. jula 1949. godine oborio svetski rekord u kopanju uglja, iskopavši sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada, čime je prethodni, sovjetski rekord prebacio čak za 50 tona.

Naime, posle Drugog svjetskog rata u zemljama socijalizma na inicijativu SSSR-a su pokrenute akcije obaranja rekorda u proizvodnji – kopanju uglja, građenju kuća, košenju trave… Ideja akcije je bila motivacija radnika u ponovnoj izgradnji zemlje. Propagandne slike koje su išle uz to i iz zemalja u Zapadni svet, bile su propratni, ali nezanemarljiv detalj.

Svoje rekordere već su imali Rusi i Poljaci, pa se i u Jugoslaviji pristupilo rešavanju ovog “pitanja”.

Na savetovanju sa stručnim osobljem rudnika i kopačima, navodno je upravo rudar Alija Sirotanović predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i obećao da će premašiti rekord čuvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova. Predlog je prihvaćen, a Alijina brigada je već sutradan oborila rekord. Jugoslavija je bila u ekstazi.

Jama u kojoj je rekord srušen poznata je kao Rov vojvode Putnika.

Zbog ovog podviga Alija je odlikovan četvrtim po važnosti ordenom u FNRJ/SFRJ – Junak socijalističkog rada. Štampa je naširoko i nadugačko pisala o ovom podvigu, a Alija je postao junak legendi koje se i danas prepričavaju.

Tražio je samo veću lopatu

Svašta se priča o ovom vrednom čoveku, i danas je teško razlikovati stvarnost od mita. Alija je navodno odbio stan već je insistirao da on bude dodeljen radnicima koji nisu imali dom. Slično, kada je od Tita dobio da bira “automobil po želji” tražio je “fiću”.

Ipak, jedan od najpoznatijih mitova o ovom čoveku je svakako onaj o lopati. Navodno je drug Tito, moguće kada je Aliji uručivan orden Junak socijalističkog rada, upitao rudara treba li mu štogod. Skromni Sirotanović je odgovorio: “Veća lopata”.

Priča kaža da je kasnije za njega napravljena specijalna, veća lopata kako bi mogao više da zahvati!

U stvarnosti, Alija Sirotanović uopšte nije radio sa lopatom. On je bio kopač i njegova alatka je bila pneumatska bušilica, a radio je sa dve u isto vreme. Ipak, legenda ili ne, za veliku lopatu u Bosni i danas kažu “sirotanovićka”.

Najveće priznanje Alija je dobio 1987. godine kada se njegov lik pojavio na novčanici od 20.000 dinara. Čast nije dugo potrajala jer je novčanica ubrzo povučena u monetarnoj reformi Anta Markovića.

Po Sirotanoviću nosi ime ulica u njegovom rodnom selu, a u krugu rudnika mrkog uglja “Breza” u kome je proveo radni vek podignuta je bista. Grupa “Zabranjeno pušenje” posvetila mu je pesmu “Srce, ruke i lopata”.

A posle…

Osim Alije Sirotanovića rudarskim poslom bavila su se i sva šestorica njegove braće, kao i najveći deo bratića. Jedan od njih, Arif Sirotanović pre nekoliko godina osnovao je u znak sećanja na svog strica i sve požrtvovane rudare Udruženje građana “Alija Sirotanović i njegovi komorati”.

Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir. Penzionisao se sredinom sedamdesetih i ostatak života živeo od svoje skromne penzije, kažu, u siromaštvu.

Alija Sirotanović sklopio je svoje poštene, radničke ruke 13. maja 1990. godine simbolično, tik pred raspad države čiji je simbol bio.