HIČKOK je pravio najbolje horore, a čitavog života se PLAŠIO DVE NEVIĐENO BIZARNE STVARI
/
Kada je Alfred Hičkok umro 29. aprila 1980. godine u Holivudu, ali i širom sveta, već je uživao status kultnog reditelja horora koji najbolje zna šta to plaši i uznemirava ljude. Druga strana medalje pak glasi ovako - postojale su dve stvari kojih se Hičkok plašio više nego ičega!
Ako ste se ikada pitali da li je postojalo nešto što je plašilo čoveka koji je napravio neke od najstrašnijih horora u istoriji kinematografije, odgovor je – da! Još od najranijeg detinjstva Alfred Hičkok se užasavao – policije i jaja!
Tokom života, slavni reditelj je razvio još neke strahove, ali ove dve fobije pratile su ga još od najranijeg detinjstva. Za prvu – strah od policije, Hičkok je imao “racionalan” razlog.
Naime, kada je bio sasvim mali, Hičkok je počinio neki nestašluk. Umesto da ga izgrdi ili kazni, otac mu nije rekao ništa već ga je poslao da u policijsku stanicu odnese jedan papirić na kome je nešto bilo napisano.
Kada je načelnik pročitao poruku koji je doneo mali Alfred, zaključao ga je u ćeliju uz upozorenje: “To je ono što se dešava lošim dečacima”.
Ova epizoda toliko se urezala u sećanje slavnog reditelja da ga je strah od policije pratio čitavog života.
“Moja žena zna da se ja prosto oduzmem kada vidim policajca na ulici. Ne umem ništa da progovorim”, rekao je jednom prilikom Hičkok.
Zbog toga, navodno, nikad nije imao vozačku dozvolu, čisto da ne bi napravio glupost kada policajac pokuša da ga zaustavi. Takođe, to je verovatno i jedan od razloga što u Hičkokovim filmovima policajci često umiru krvavom i nasilnom smrću.
I dok je prvu fobiju još i moguće razumeti, za drugu – strah od jaja, teže je pronaći objašnjenje u Hičkokovom životu.
“Jaja su grozna stvar. Da li ste videli ikad išta gadnije od razbijanja ljuske jajeta i prolivanja njegove žute tečnosti? Krv je vesela, crvena, žumance je žuto i gadno. Nikada ga nisam probao”, pričao je majstor horora.
Na ova dva straha, slavni reditelj je kasnije u životu dodao i, prema sopstvenom priznanju, strah od male dece, ali i jedan vezan za profesiju - da sledeći film neće biti dobar kao prethodni.
