Umro francuski kralj Luj XIV, nazvan "Kralj Sunce" - 1. septembar 1715. godine

Na današnji dan 1715. umro je francuski kralj Luj XIV, nazvan "Kralj Sunce".

Na presto je stupio 1643. kao petogodisnjak. Regentkinja do punoletstva zvanično je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vršio do svoje smrti 1661. kardinal Mazaren.

Vladavina Luja XIV, poznatog kao Kralj Sunce ili Veliki Luj trajala je 72 godine. Bila je to najduža vladavina u evropskoj istoriji. Tokom vladavine Luja XIV Francuska je postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je dvorac Versaj, simbol apsolutisticke monarhije.

Ostali događaji na današnji dan:

1715. Umro francuski kralj Luj XIV, nazvan "Kralj Sunce". Na presto stupio 1643. kao petogodisnjak, regentkinja bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vrsio do svoje smrti 1661. kardinal Mazaren. Tokom njegove vladavine Francuska postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio Versaj, simbol apsolutisticke monarhije.

1822. Rodjen je politicar i svestenik Hajram Rouds Revels, prvi crnac koji je postao clan Kongresa SAD.

1870. U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu Prusi pod komandom Helmuta fon Moltkea naneli tezak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, sto je dovelo do pada Drugog carstva.

1875. Rodjen je pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika.

1900. Velika Britanija anektirala Juznoafricku Republiku.

1916. Bugarska, kao saradnik Nemacke u Prvom svetskom ratu, objavila rat Rumuniji.

1923. U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo unistio Tokio poginulo najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona ostalo bez domova.

1928. Albanija proglasena kraljevinom sa Zoguom I na prestolu.

1939. Nemacka bez objave rata napala Poljsku i time pocela Drugi svetski rat koji je trajao 6 godina uz ucesce 61 zemlje. Poginulo oko 50 miliona ljudi, ranjeno vise od 35 miliona.

1945. Skupstina Srbije usvojila Zakon o administrativnoj podeli Srbije, cime su uspostavljene Autonomne Pokrajine Vojvodina i Kosovso i Metohija.

1953. U avionskoj nesreci poginuo francuski violinista Zak Tibo, clan cuvenog trija sa Alfredom Kortoom i Pablom Kazalsom.

1961. U Beogradu pocela Prva konferencija sefova drzava i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilackih pokreta. Posle 6 dana rada skup usvojio dokumenta o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog cinioca.

1962. U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno preko 300 sela, poginulo 12.000 ljudi.

1967. Umro ruski knjizevnik Ilja Grigorjevic Erenburg. Njegov roman "Kravljenje" smatra se jednim od prvih dela koje je nagovestilo destaljinizaciju u ruskoj knjizevnosti, a elemente polemike sa Staljinovim vremenom sadrze i opsezni memoari "Ljudi, godine zivot".

1969. Grupa oficira s pukovnikom Moamerom el Gadafijem na celu oborila sa vlasti kralja Libije Idriza I i proglasila republiku.

1972. Velemajstor Robert Fiser u mecu u Rejkjaviku pobedio ruskog velemajstora Borisa Vasiljevica Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u sahu. Titulu izgubio bez meca 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Medjunarodne sahovske federacije, a za prvaka sveta proglasen ruski velemajstor Anatolij Karpov.

1974. Anastasio Somoza izabran za predsednika Nikaragve.

1982. Umro bivsi poljski lider Vladislav Gomulk, vodja Poljske ujedinjene radnicke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.

1983. Sovjetski borbeni avion blizu poluostrva Sahalin oborio juznokorejski avion "boing 747", u kom je poginulo svih 240 putnika i 29 clanova posade.

1993. U Zenevi propali pregovori o okoncanju 17-mesecnog rata u Bosni i Hercegovini, posto su predstavnici bosanskih muslimana odbacili mirovan plan medjunarodnih posrednika.

1999. UNHCR saopstio da je, od juna, kada su okoncani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo Pokrajinu, a da se na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom visemesecnih sukoba.

2000. Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru "Sava", pred vise od 3.000 gradjana, lideri Demokratske opozicije Srbije potpisali dokument "Ugovor sa Srbijom" kojim su se obavezali da ce, ukoliko dodju na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.