TUŽNA DEVOJČICA KOJA JE DONELA RADOST: Sa 9 GODINA su je UDALI, sa 14 je RODILA SINA, sa 22 već bila MRTVA I SLAVNA
/Anandi Gopal Joši život nije mazio. Rođena je 1865. sa imenom Jamuna u porodici zemljoposednika koji su izgubili bogatstvo.
U skladu sa tadašnjim običajima, kao i zbog finansijskih teškoća sa kojima su se suočavali njeni roditelji, na silu je kao dete udata za izvesnog Gopalrao Jošija, udovca dvadeset godina starijeg od nje. Jamuni je u trenutku sklapanja braka bilo samo devet!
Nakon što se udala, muž joj je promenio ime u Anandi što znači – ona koja donosi radost. Gopalrao je radio kao službenik u pošti u Kailanu, kasnije je prebačen u Alibag i na kraju u Kalkutu. Bio je progresivan mislilac i, neobično za to vreme – podržavao je obrazovanje žena.
Kada joj je bilo 14 Anandi je rodila sina, ali je dete živelo samo deset dana jer je u Indiji tog doba medicinska nega bila veoma loša, piše britanski Indipendent.
Ovaj tragični događaj bio je prekretnica u njenom životu i inspirisao je da postane lekar.
Indijka koja želi da postane doktorka
Zvuči neobično, ali upravo je suprug bio taj koji je podstakao Anandi da studira medicinu i bio njena najveća podrška. Poslao je pismo poznatom američkom misionaru u kome je pisao o žarkoj želji svoje supruge da studira medicinu i raspitivao se o mogućnostima odlaska u Ameriku na školovanje.
Misionar je pismo objavio u američkoj štampi, a Teodikia Karpenter, doktorka iz Nju Džersija, ga je pročitala dok je čekala prijem kod zubara. Bila je impresionirana Anandinom željom da studira medicinu i dirnuta podrškom koju joj je pružao muž i odmah ju je kontaktirala nudeći joj smeštaj i pomoć oko studiranja u Americi.
Za to vreme, Anandino zdravlje se pogoršalo. Stalno je bila slaba, bolela ju je glava, gubila je dah i često imala groznicu. Gospođa Karpenter je iz Amerike poslala lekove, ali ni oni nisu dali rezultata.
Ipak, i pored svega, Anandi je rešila da putuje za Ameriku. Gopalrao je zbog posla morao da ostane u Indiji ali, iako zabrinut, rešio je da je pusti kako bi bila primer drugim Indijkama koje su želele više obrazovanje.
Prva Indijka na američkom tlu
Nakon što se Anandina želja da otputuje u Ameriku pročula, država je bila ekstremno protiv. Tek nakon što je devojka javno počela da govori o potrebi za ženskim doktorima u toj zemlji, kao i njenoj želji da otvori medicinski koledž za žene u Indiji, javnost je počela da je podržava i finansijska pomoć je počela da stiže iz svih krajeva zemlje.
Anandi je otputovala u Njujork sama brodom kada joj je bilo 19 godina i veruje se da je bila prva Indijka koja je kročila na američko tlo. Primljena je na Ženski medicinski kolež u Pensilvaniji, drugu takvu ustanovu na svetu.
Anandino zdravlje u Americi se dodatno pogoršalo zbog hladne klime i nepoznate hrane. Konstatovana joj je tuberkuloza, ali je bez obzira na zdravstvene probleme uspela da diplomirala je 11. marta 1885. godine. Tim povodom i sama kraljica Viktorija joj je poslala čestitku.
Devojčica koja je otišla u legendu
Krajem 1886. Anandi se vratila u Indiju gde je dočekana kao nacionalni heroj. Postavljena je za glavnog lekara na ženskom odeljenju lokalne bolnice.
Ipak, za nju nije bilo vremena da uživa u zasluženoj slavi. Anandi Gopal Joši umrla je od tuberkoloze 26. februara 1887. pre nego što je napunila 22. godine.
Njena smrt oplakivana je širom Indije. Kremirana je, a njen pepeo je poslat Anandinoj dobrotvorki – gospođi Karpenter koja ga je položila u svoju porodičnu grobnicu.