NAJLEPŠA KRALJICA 19. VEKA: Lepotica koju ni najstrašnije tragedije nisu mogle da zaustave
/
Prabaka današnje kraljice Velike Britanije Elizabete II bila je dama o čijem se stilu pisalo i pričalo i van večno kišovite Engleske. Aleksandra Karolina Marija Šarlota Luis Julija, kako joj je glasilo puno ime ili, kraće, kraljica Aleksandra od Danske bila je lepotica iz visokog društva na koju su se ugledale dame širom Evrope – od daleke Rusije do britanskih ostrva.
Ipak, na početku nije sve izgledalo tako idealno…
Iako je pripadala danskom plemstvu, Aleksandrina porodica je bila relativno nepoznata sve dok njen otac, princ Kristijan od Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburga, nije bio izabran, uz saglasnost velikih sila, za naslednika svog dalekog rođaka, Frederika VII, na danskom prestolu.
Međutim, o lepoti mlade princeze se pričalo i pre neobično srećnog usuda njenog oca. Ta priča je stigla i do ušiju ljudi sa britanskog dvora i sa šesnaest godina Aleksandra je izabrana za suprugu Alberta Edvarda, princa od Velsa, naslednika kraljice Viktorije.
Iste godine kada je njen otac Kristijan postao kralj Danske, Aleksandra se udala i postala princeza od Velsa. Bilo je to 1863. Ipak, ovo nije bio kraj njenih neverovatnih monarhističkih veza!
Rođaka kraljeva i sestra carica
Aleksandrin otac je znao kako da udomi svoju decu. Osim što joj je stariji brat bio prestolonaslednik, a kasnije i kralj Danske, iste godine kada je Aleksandra postala princeza od Vesla, mlađi brat Džordž je krunisan za kralja Grčke. Sestra Dagmar postala je carica Rusije, a sestra njenog supruga Alberta, budućeg kralja Velike Britanije, bila je carica Nemačke.
Aleksandra je od 1863. do 1901. godine nosila titulu princeze od Velsa, što je najduži perion nošenja ove titule.
Kao kraljica, Aleksandra je potpuno procvetala i celom svetu pokazala svoju lepotu. Njen stil odevanja bio je uzor mnogobrojnim damama. U ovome je nije sprečila ni činjenica da je posle rođenja trećeg deteta ostala trajno šepava, pa ni to što je sa godinama počela da gubi sluh zbog nasledne otoskleroze.
Zaštitni znak kraljice Aleksandre postale su uske ogrlice – čokeri, iako su zli jezici pričali da ih je nosila da sakrije ružan ožiljak koji je još u mladosti negde zaradila.
Porodične tragedije
Brak sa Edvardom nije bio naručito srećan. Budući kralj nije porodici posvećivao mnogo vremena, a pričalo se i o velikom broju ljubavnica koje je navodno imao.
Aleksandra je rodila šestoro dece, od kojih su sva rođena prerano. Poslednji sin, Aleksandar Džon, umro je samo dan nakon rođenja 1871. Kao da sva bol i tuga nisu bili dovoljni i njen prvorođeni sin – Albert Viktor, umro je u mladosti 1892. godine.
Sve ovo duboko je potreslo Aleksandru. Osamila se i povukla u krug svojih kraljevskih rođaka, pre svega brata u Grčkoj i sestre u Rusiji.
– Sahranila sam sina i sa njim svoju sreću – izjavila je Aleksandra nakon sahrane najstarijeg deteta.
Sačuvana pisama otkrivaju da je krljica i sa ostalom decom imala izuzetno blizak odnos i da ih je u svemu podržavala, iako se nije uvek sa njima slagala, naročito kada je politika bila u pitanju.
Na sva muževljeva neverstva, Aleksandra je odgovorila bezuslovnom vernošću. Ostala je priča o tome da je njegovu najdražu ljubavnicu, izvesnu Alis Kepler, Aleksandra pozvala da bude pored kralja Edvarda kada je umirao 1910. godine.
Kraljica Aleksandra je umrla 25. novembra 1925. nakon infarkta u dubokoj starosti. Sahranjena je zajedno sa mužem u kapeli u kojoj se venčala.
