Sve samo ne nevina devojčica! Prva verzija BAJKE O CRVENKAPI jeziva je i apsolutno NE ZA DECU
/
Sećanje iz detinjstva često nas odvede do omiljenog mede koji je sa nama preživeo sve naše strahove, ili ćebeta pod kojim nas je mama svake večeri uspavljivala. Ipak, najmoćniji podsednik toga kakvi smo bili kada smo bili mali svakako su bajke koje smo slušali.
Snežana i sedam patuljaka, Pepeljuga, Uspavana lepotica, Petar Pan i mnoge druge priče oblikovale su našu maštu i usadile nam moralne kompase kojih se većina nas i danas pridržava. Ipak, jednom kada su naučnici počeli da proučavaju korene ovih bajki, mnogo mračniji i jeziviji detalji počeli su da isplivavaju...
“Crvenkapa” je poznata bajka u kojoj mala devojčica sreće vuka. Različite verzije priče su postojale u folkloru mnogih naroda sve dok jednu od njih nije u 17. veku zabeležio Šarl Pero. Najpoznatiju verziju su u 19. veku napisala braća Grim, a originalna priča je već u tom momentu pretrpela značajne promene.
I živeli su srećno do kraja života?!
Najpoznatija verzija bajke priča o devojčici sa crvenim ogrtačem (prema Peroovoj verziji) ili crvenom kapom (prema varijanti braće Grim) koja odlazi u posetu bolesnoj baki. Put je vodi kroz šumu gde sreće vuka kome lakoverno otrkiva kuda je krenula.
Neka pametnija “Crvenkapa”
Braća Grim napisala su i drugačiju verziju “Crvenkape”.
U njoj, devojčica nije poverovala u vukove laži, baka ga nije pustila u kući već su ga namamile mirisom kobasica da pokuša da uđe kroz dimnjak. Baka i Crvenkapa su na vatru stavile ključalu vodu u koju je vuk upao i živ se skuvao.
U morednoj bajci, vuk joj odvraća pažnju branjem cveća, odlazi pre Crvenkape kod bake i pojede staricu. Onda, premaskiran u baku, čeka devojčicu i uspeva da i nju pojede. Nakon što sit legde u krevet i zaspi pojavljuje se drvoseča koji mu raseče stomak, izvadi nepovređene baku i Crvenkapu, a vuku stomak napuni kamenjem. Nakon što se ovaj probudi, suviše je težak da bi bežao i tako umre.
Ipak, nije sve tako jednostavno. U Peroovoj verziji vuk pojede i Crvenkapu i baku i to je kraj priče. Nema srećnog kraja, a Pero je mislio da bajka služi kao upozorenje devojčicama da ne pričaju sa nepoznatima. Braća Grim su uvela lik lovca koji spašava situaciju i tako napravili srećan kraj, ali postoje i verzije koje su daleko mračnije!
Crvenkapa kao ljudožder
Poreklo “Crvenkape” može se pratiti sve do 10. veka i Francuske gde su seljaci ovu bajku pričali kraj vatre. Na taj način preneta je u Italiju gde su se pojavile prve varijacije na priču koja je počela da se zove i “Lažna baka” (“La Finta Nona”) i “Priča o baki” (““The Story of Grandmother”).
Ovde priča postaje prilično jeziva i pomalo perverzna jer se umesto vuka pojavljuje vukodlak koji ubija baku i zauzima njeno mesto.
Crvenkapa, zamišljena kao tinejdžerka ili mlada devojka pre nego devojčica, dolazi i zatiče bogatu trpezu i na prevaru jede bakine zube (od kojih misli da su pirinač), meso (za koje misli da su šnicle) i pije bakinu krv (za koju misli da je vino). Tako, i ona se pretvara u ljudoždera-vampira!
Nakon toga, leže u krevet sa čudovištem, a neke verzije implicirale su i postojanje seksualnog čina jer vukodlak onda traži od Crvenkape da skine ogrtač i baci ga u vatru.
Bajku o Crvenkapi deca su slušala vekovima i to širom planete
Neki etnolozi uspeli su da pronađu malo drugačiju verziju francuske priče po kojoj je Crvenkapa prepoznala premasikanog vuka i uspela da pobegne iz bakine kuće.
Interesatno, ova varijanta bajke Crvenkapu predstavlja kao hrabru, malu heroinu koja je oslanja samo na svoju domišljatost i lukavstvo kako bi izbegla strašnu sudbinu.
Tek verzija braće Grim je uvela odraslog muškarca koji stiže da je spase, piše portal Vintage news.
Bajke veoma slične Crvenkapi postoje i u tradiciji Kine i Tajvana. Zove se “Tigar baka” i datuje se čak u vreme dinastije King tj. u 17. vek. Motiv, ideja i likovi su skoro identični, a jedino je glavni negativac tigar, a ne vuk.
