Od svih ljudi koji su sedeli u Beloj kući ovaj čovek je bio verovatno NAJGORI PREDSEDNIK AMERIKE
/
Početkom novembra 1921. Amerika je izabrala svog 29. predsednika. Bio je to Voren Harding, sin seoskog učitelja i kandidat Republikanske stranke. Harding je imao zadatak da vodi zemlju u prvim godinama posle završetka Velikog rata. Iako ga je prerana smrt sprečila da "izgura" pun mandat, period koji je on proveo u Beloj kući ostaće upamćen po skandalima, prevarama i aferama.
Skandali, korupcija, i loš odabir kadrova pratili su Hardinga tokom čitavog mandata. U javnosti je kritikovana njegova neumerenost u piću, sklonost flertu, nepristojnost i razvratno ponašanje. Time je uzdrmao ugled institucije predsednika, koju je nasledio od nobelovca Vudroa Vilsona.
“Maskota” iz republikanskih redova
Ljudi bliski Hardingu su od početka izražavali sumnju u njegovu ambiciju da se useli u Belu kuću. Najpre se bavio novinarstvom kao urednik lista “Merion Daily Star”, nasledivši čelno mesto od svog oca. Novine nisu beležile veliki uspeh, ali su mu pomogle u razvijanju retoričkih i literarnih veština.
Godine 1891. sklopio je brak sa Florens de Volfi i smatra se da je njen uticaj bio presudan u njegovoj odluci da počne sa političkim delovanjem. U politiku je ušao zarad većeg društvenog ugleda, pa je izabiran u Senat Ohaja, piše Allday.com.
Već 1905. karijera ovog političara je u punom uzletu. Tada postaje viceguverner ove američke države. Brak sa Florens nije shvatao previše ozbiljno, a mandat viceguvernera pratio je veliki broj seksualnih afera i skandala.
Godine 1910. Harding je poražen na izborima za guvernera Ohaja. Ipak, nastavio je sa upornom borbom i posle četiri godine ipak bio izabran za člana Federalnog senata.
Hardingov mandat u Senatu nije bio obeležen značajnim događajima. Znao da bude odsutan za vreme izglasavanja ključnih zakona i odluka. Treba napomenuti da je podržao amandman na američki Ustav kojim je ženama garantovano pravo glasa. Harding je, usprkos formalnoj pripadnosti konzervativnoj frakciji Republikanske stranke, podržavao pravo glasa za žene, što će mu kasnije doneti veliku podršku upravo u tom glasačkom bloku.
Harding pobednik
Na predlog prijatelja Harija Doertija 1920. Harding je prihvatao da se kandiduje za republikansku predsedničku nominaciju.
Glavni argumenti njegovog prijatelja za to da baš on treba da se kandiduje za poziciju u Beloj kući stali su u jednu rečenicu – Harding “izgleda kao predsednik, ima tipičan američki pedigre i poseduje karakteristike vođe”.
Osnovni slogan “Vratimo Americi normalnost” izazvao je simpatije konzervativaca, a javne nastupe je pratila odmerenost i pažljiv pristup protivkandidatima. Harding je postao prvi favorit, a Doerti jedan od prvih i najuspešnijih stručnjaka za politički marketing.
Godine 1921. Voren Harding postaje predsednik Amerike. Sa svim navedenim osobinama, bio je suprotnost prethodniku, ozbiljnom i akademski uštogljenom Vudrou Vilsonu.
Birači su u njemu prepoznali osveženje ne uvidevši da se iza neformalnog pristupa i opuštenosti krije nestručnost, a ispostaviće se i neozbilnjost. Harding je imao malo iskustva kada je u pitanju diplomatija, pa je ovaj posao poverio saradnicima i previše se oslanjao na njihovu (ne)sposobnost.
Najlepše se osećao u društvu bliskih prijatelja koje je postavljao redom na sve odgovorne državne funkcije. Uglavnom su to bili prijatelji iz detinjstva i društvo sa pokera. Tako je na primer, Čarls Forbs zauzeo mesto predsednika Kancelarije veterana Prvog svetskog rata. Njihovo poznanstvo je datiralo sa jednog od luksuznih letovanja. Kasnije je Senat utvrdio da je Forbs koruptivnim radnjama stekao bogatsvo od 200 miliona dolara!
Harding nije zaboravio ni na svog dobrog prijatlja i PR-a u odlučujućoj borbi. Imenovao Harija Doertija je za javnog tužioca. Doerti je koristio snagu položaja pa je iza predsednikovih leđa prihvatio nekoliko unosnih “ponuda “, obezbedivši sebi materijalnu sigurnost. O manipulacijama predsednikovog prijatelja saznalo se tek posle Hardingovog kraha.
Golf ispred funkcije predsednika
Harding je zbog golfa često zapostavljao državničke obaveze ili ih poveravao svojim prijateljima. Rado je odlazio na elitne večere u palatama i vrtovima širom Amerike. Stoga je malo vremena provodio u Beloj kući koja se polako pretvarala u kuću zabave i alkohola, naročito kada bi on boravio u njoj. Organizovane su partije pokera u kojima je gubio skupocene predmete u vlasništvu američkog naroda.
Pored kocke, alkohola i korupcije, Hardingu se pripisuje niz afera što ga svrstava u poznato društvo predsednika-ljubavnika, zajedno sa Bilom Klintonom i Džonom F. Kenedijem.
Godine 2015. riznica Bele kuće objavila je niz ljubavnih pisama razmenjenih sa Keri Filips. Naknadno je analizom DNK utvrđeno da je upravo on bio otac vanbračnog deteta rođenog u romansi sa Nan Britos. Ova veza je trajala paralelno sa onom sa Keri Filips ali i brakom koji je trasirao njegov put ka mestu predsednika Amerike.
“Ubili” ga prijatelji
Zvuči bizarno, ali je najveću mrlju u Hardingovom mandatu napravila je smrt! Harding je preminuo u vreme kada su korupcijski skandali njegovih prijatelja i saradnika isplivali na površinu. Zbog njih je poslednjih meseci bio pod pritiskom javnosti, a brojna iskušenja mu nisu davali mira ni sna.
Da bi povratio ugled, započeo je turneju po Zapadnoj obali, koja se neslavno završila. Na putu povratka predsednikovog ugleda, jedna od stanica bila je i Aljaska. Tada već načetog zdravlja, doživeo je iznenadni srčani udar.
Neki od bliskih prijatelja optužili su suprugu predsednika za atentat, pod sumnjom da je Harding bio otrovan. Prema navodima istih, to je učinila da bi ga spasila odgovornosti za koruptivne radnje.
Obdukcija je odbijena, a postupak nikada nije sproveden. Ipak, to ga nije spasilo reputacije jednog od najkontroverznijih američkih predsednika.
