GROF IZ MIRIJEVA: Čuli ste za Vuka i Dositeja, ali verovatno ne i za SRBINA KOJI JE STVORIO RUSKO ŠKOLSTVO
/Imena prosvetitelja kao što su bili Vuk Karadžić i Dositej Obradović dobro su poznata. Međutim, jedan drugi Srbin, rodom iz okoline Beograda, kome današnji đaci u Vojvodini treba da zahvale što imaju škole i koji je zahvaljujući svojim zaslugama stigao čak do daleke Rusije, uglavnom je zaboravljen.
Većina ljudi danas ne zna ko je bio Teodor Janković-Mirijevski. Osim imena koje nekima može da sugeriše da je poreklom sa ovih prostora i da možda i ima neke veze sa Mirjevom, o njemu malo ko zna da kaže nešto više. A reč je bila o velikom srpskom naučniku, pedagogu i čoveku kome dobar deo đaka u Vojvodini, ali i u dalekoj Rusiji može da zahvali na tome što imaju priliku da pohađaju škole.
Reformator iz Mirjeva
Teodor Janković-Mirijevski rođen je 1741. u Sremskoj Kamenici, u bogatoj srpskoj porodici poreklom iz sela Mirijeva u okolini Beograda. Kako je još od malena bio bistro i pametno dete, roditelji su ga poslali na školovanje, pa je Janković završio filozofiju u Beču i nakon toga ostao u tom gradu.
Osamnaesti vek bio je doba procvata građanske svesti. U celoj Evropi otvarale su se škole jednako dostupne svoj deci, a ne samo onoj iz povlašćenih položaja. Polako je sazrevala svest da država mora da bude ta koja će se brinuti o obrazovanju budućih generacija i omogućiti pristup učenju pod jednakim uslovima za sve.
U takvim uslovima počinje i Jankovićeva aktivnost na reformi škola u Vojvodini koja je bila deo Habzburške monarhije.
U svojim nastojanjima da osavremeni školstvo, Teodor Janković je insistirao na tome da škole budu dostupne svoj deci i da se u njima vodi briga o individualnim sposobnostima svakog učenika.
Godine 1773. postao je direktor srpskih i rumunskih škola u Banatu. Tri godine kasnije njegovom zaslugom donet je Školski ustav za pravoslavne škole, kojim je reformisano srpsko i rumunsko školstvo, a koji će već sledeće godine postati uzor za škole i u drugim krajevima Habzburške monarhije gde su živeli Srbi – u Ugarskoj i Hrvatskoj i Slavoniji.
Većina onoga što danas ulazi u sintagmu “moderno školstvo” zapravo je tekovina rada Teodora Jankovića-Mirijevskog – njegov Školski ustav stavio je škole pod državni nadzor, propisao starosnu dob za polazak u školu, odredio potrebne kvalifikacije profesora, kao i njegovo ophođenje prema učenicima, stvorio nastavni plan i program… Mirijevski je obezbedio i izradu udžbenika i priručnika neophodnih za reformu školstva. Za kratko vreme, od 1776. do 1781. godine, broj srpskih i rumunskih škola, kao i učenika se upetostručio.
Za svoj rad Teodor Janković-Mirijevski dobio je plemićku titulu od austrijske države.
Srbin koji je osnovao rusko ministarstvo prosvete
Uspeh Teodora Jankovića čuo se nadaleko, a vest o radu ovog čoveka stigla je i do daleke Rusije. Na poziv carice Katarine II 1782. Mirijevski stiže u Petrograd kako bi i tamo izveo svoju reformu.
Postavljen je za člana Komisije za uređenje osnovnih škola sa zadatkom da se prvenstveno stara o unapređivanju nastave u Ruskom carstvu. Upravo Jankovićevom zaslugom u ovoj državi je osnovan Zavod za spremanje učitelja, čiji je bio prvi upravnik i koje će kasnije izrasti u Pedagoški institut.
Teodor Janković osnovao je prvo ministarstvo prosvete u Rusiji, a zbog svojih zasluga je postao član ruske akademije nauka.
I Rusi su znali da mu se oduže – dobio je nasledno plemstvo i spahiluk Nork u Mogiljevskoj guberniji u Belorusiji. Kao plemić, svom prezimenu je dodao “Mirjevski” kako bi naglasio svoje poreklo i sećanje na porodicu.
Zaborav u domovini
Teodor Janković-Mirijevski umro je u Petrogradu 1814. Sahranjen je kod crkve Aleksandra Nevskog.
Što se Srbije u kojoj još uvek ima direktnih potomaka ovog čoveka tiče, u njoj nema mnogo pomena na Teodora Mirijevskog.
Jedna ulica u Mirijevu nosi njegovo ime, a iako je bilo inicijativa da se nešto slično izvede i u Novom Sadu i njegovoj rodnoj Sremskoj Kamenici, to se do danas nije dogodilo.