Borbu protiv Turaka započeo je ovaj SRPSKI HAJDUK! Mi ga se slabo sećamo, a u RUMUNIJI je i danas NACIONALNI HEROJ

U narodnoj pesmi on je "od Glasinca, polja širokoga, sa visoke gore Romanije“. U Srbiji, reč je o jednom od najslavnijih, a svakako najopevanijih hajduka svih vremena. Ipak, u Rumuniji, on je i mnogo više od toga - reč je o velikom vojskovođi koji je narod branio do Turaka i slavno u to ime poginuo. Njegovo ime je Starina Novak.

Starina Novak je bio junak mnogo pre Karađorđa, a reč je o čoveku čija je borba protiv Turaka postala preteča svih kasnijih srpskih buna i ustanaka!

U rumunskoj kulturi ovaj hajduk se i danas slavi kao narodni junak i oslobodilac, zbog brojnih ratnih uspeha protiv Turaka na području današnje Srbije, Republike Srpske, Rumunije, Moldavije i Bugarske.

Novakova pećina, a Novaka nigde

Iako nema dokaza da je tamo zaista i bio, Starinu Novaka su upamtili i u Republici Srpskoj. Na južnoj strani planine Romanije, iznad Pala, nalazi se čuvena Novakova pećina. Po narodnom predanju, on je tu hajdukovao sa svojim bratom Radivojem i sinovima Tatomirom i Grujicom, takođe poznatim hajducima.

Pa ipak, u srpskoj kulturi, sećanje na Starinu Novaka je pretežno sačuvano u epskim pesmama. One kaže da je od zuluma “proklete Jerine” pobegao u drumske razbojnike, i da je hajdukovao po Hercegovini, Bosni i Srbiji.

Upravo tako je počela nemilosrdna borba Starine Novaka protiv Turaka. Za kratko vreme je formirao četu, a njegova lična hrabrost i umešnost u komandovanju su doveli do toga da mu se pridruži veliki broj seljaka i slobodnih hajduka.

Rumunski izvori su ipak mnogo egzaktniji i obimniji – ime Starine “Baba” Novaka vezuje se za vreme vladavine kneza Mihaja Hrabrog, koji se borio za oslobođenje od Turaka 1595. godine. On je četu srpskog hajduka primio u svoje redove, a Novaka postavio za jednog od najviših komandanata svoje vojske.

U rumunskom gradu Klužu, srpskom hajduku je podignut spomenik narodne zahvalnosti, a u Bukureštu postoji i istoimeni bulevar. Tamošnji narod ga nije zaboravio.

Predanje kaže da je Starina Novak na prevaru uhvaćen i zajedno sa saborcima nabijen na kolac. Njihova tela su ostavljena gavranima i tek nekoliko dana kasnije spaljena 1601. godine. Baš na tom mestu je i podignut spomenik koji i danas postoji.