OBIŠLA SAM RODNU KUĆU STEPE STEPANOVIĆA: Nalazi se u Beogradu, a najveći broj Srba ni ne zna da postoji (FOTO)

Foto: Kolaž/Wikipedia/Predrag and Nenad Andrejevic Bumbić

Kada se Ulicom Vojvode Stepe, ne slučajno, popne u centar naselja Kumodraž, dočeka vas spomenik slavnom vojskovođi koji u stavu mirno gleda ka Ceru, mestu gde je srpska vojska pod njegovom komandom porazila austrougarsku, a on dobio čin vojvode.

Oko kilometar posle spomenika, zavojitim putem ulazi se u Vrčinsku ulicu u kojoj se nalazi rodna kuća Stepe Stepanovića, mesto gde se, 11. marta 1856. godine rodio, kao treće od petoro dece Ivana i Radojke Stepanović.

Rodna kuća Stepe Stepanovića je za posete otvorena svakog dana u nedelji, osim ponedeljka i utorka, a ulaz u nju je besplatan. Posetioce dočekuje kustos.

Kuća se nalazi u velikom dvorištu koje je ograđeno drvenom tarabom. U njemu se, pored glavne kuće izgrađene sredinom 19. veka u starijem moravskom stilu sa pravougaonom osnovom i tri prostorije, nalaze i ambar i još jedna pomoćna prostorija, kao i jedan dograđeni objekat. Kuća vojvode Stepe je obnovljena 2014. godine.

Od tri prostorije, jedna je očuvana baš onako kako je izgledala u doba dok je Stepa Stepanović živeo u njoj. Na zemljanom podu, ispucalom tokom vremena, postavljeno je kompletno ognjište sa još nekim predmetima koje je koristila vojvodina prodica, kao i jedan kovčeg, za koji nije sigurno da li je zaista pripadao vojskovođi.

U druge dve prostorije nalazi se skromna muzejska postavka, sastavljena od starih fotografija Stepe Stepanovića, njegove porodice, nekih važnih dokumenata, ali i uspomena iz života slavnog vojskovođe – pozivnica za svadbu, slike njegovih ćerki, zapisi sa fronta… na kraju i njegova umrlica.

Ovu kuću Stepa Stepanović je napustio kada je upisao Artiljerijsku školu septembra 1874. godine. Šest godina kasnije dobio je službu u Kragujevcu, gde je upoznao svoju ženu Jelenu, ćerku načelnika kragujevačkog sreza Velislava Milanovića.

Stepa se posle toga nikada nije vratio da živi u kući u Kumodražu već je penzionerske dane proveo u Čačku gde je i preminuo 27. aprila 1929. godine. U rodnom domu su nastavili da žive njegova majka i brat Marko sa porodicom, a nakon Drugog svetskog rata, kuća je opustela.

U periodu od 1984. do 1990. godine, prema projektima Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, izvedeni su obimni konzervatorsko-restauratorski radovi na kući i dva pomoćna objekta, ali nikada nije završena predviđena rekonstrukcija celog poseda koji nije zaživeo kao memorijalni kompleks.

U nešto novijoj istoriji, tokom 2013. godine, u Zavodu je izrađen projekat sanacije koji je uz podršku grada Beograda realizovan. Tako rodna kuća Stepe Stepanovića danas funkcioniše kao muzej i otvorena je za sve vrste poseta.