Japan je u Drugom svetskom ratu imao JEDNU SLABU TAČKU! Ovi ljudi su je otkrili i izveli PAKLENI PLAN

Iako su mnogi pisali o “Dulitlovom napadu” koji su Amerikanci izveli tokom Drugog svetskog rata kada su napali Tokio, malo ljudi zna koliko je potpukovnik Džimi Dulitl zapravo bio fascinantan. Zamalo je postao profesionalni bokser, radio je kao pilot, leteo je sa dva slomljena zgloba, borio se u Prvom i postao general u Drugom svetskom ratu. Godine 1942. izveo je jedan od najpoznatijih vazdušnih napada u istoriji ratovanja.

Dulitlov napad, još poznat i kao Napad na Tokio odigrao se 18. aprila 1942. tj. oko pola godine nakon bombardovanja Perl Harbura. Napad koji je predvodio potpukovnik Džimi Dulitl bio je tačka preokreta za SAD u Drugom svetskom ratu – osim što je pokazao koliko su japanska ostrva ranjiva na vazdušne napade i utro put atomskim bombama, reč je bila o događaju koji je u ogromnoj meri podigao moral Amerikanaca jer im je pružio osvetu za napad na Perl Harbor 7. decembra 1941, piše portal Allday.com.

Osveta za Perl Harbur

Nakon japanskog napada, američka javnost bila je u stanju šoka. Naciji je hitno trebalo podići moral nekakvom pobedom, i makar simbolično pokazati da Amerika “uzvraća udarac”. Napad na Tokio je izgledao kao očigledna i odlična ideja, ali zbog udaljenosti Japana od najbliže vazdušne luke iz koje su mogli da polete američki bombarderi niko nije znao kako da to zapravo izvede.

Rešenje su ponudili kapetan Frensis Lou i potpukovnik Džejms H. Dulitl, poznati civilni pilot i vazduhoplovni inženjer i pre rata. Njihov plan je predviđao da se napad izvrši bombarderima koji će poletati sa nosača aviona.

Iako je ideja u vojnim krugovima dočekana sa podsmehom, plan se dopao zapovedniku mornarice admiralu Ernestu Dž. Kingu i pristupilo se njegovom sprovođenju.

Kako nije postojala mogućnost da avioni polete sa teških nosača, izbor je pao na srednje teške bombardere i to verziju – B-25B, sa kojih je bila skinuta sva oprema koja nije bila neophodna pri bombardovanju, a dodani su novi rezervoari za gorivo kako bi se povećao domet aviona.

Džimi Dulitl je u međuvremenu dao u potragu za dobrovoljcima. Kako bi razuverio sve koji su smatrali da je njegov plan samoubilački, rešio je da lično pilotira prvim avionom, onim koji će imati najkraće zaletište.

Nakon nekoliko meseci priprema, 1. aprila 1942. bombarderi su bili spremni za akciju. Svaki avion je imao petočlanu posadu i plan je bio da polete prema Japanu sa udaljenosti od oko 700 kilometara, istovare svoj smrtonosni sadržaj i nastave prema aerodromu u savezničkoj Kini.

Amerika uzvraća udarac

Međutim, od samog starta sve je krenulo naopako! Pre nego što su bombarderi uopšte poleteli, primetio ih je jedan japanski patrolni brod. Iako su ga uništili, Amerikanci nisu bili sigurni da li je uspeo da pošalje poruku kopnu i da li je njihov plan otkriven.

Ako jeste, avioni su imali realne šanse da stignu do Tokija, ali je mogućnost da posle odlete do Kine bila minimalna. Sa druge strane, ni povratak u SAD nije dolazio u obzir jer su bombarderi bili preveliki da bi bili sakriveni pa su rizikovali da ih napadne japanska avijacija dok im se na palubama nalaze ogromni avioni puni goriva i bombi.

U toj situaciji, Džimi Dulitl je odlučio da ipak poleti.

Napad na Tokio je počeo oko podneva po tamošnjem vremenu. Svi američki avioni su uspeli da stignu do Japana i na prestonicu je istovareno 225 kilograma bombi. Ipak, nijedan od bombardera nije uspeo da stigne do planiranog aerodroma u Kinu. Nakon 13 sati letenja, potpuno bez goriva, avioni su sleteli širom kineske obale.

Posade iz 14 od 16 aviona su preživele prinudno sletanje i naposletku se, uz pomoć kineskih saveznika, vratile u SAD. Jedna posada je poginula pri padu, a jedna je završila u japanskom zarobljeništvu. Njihova sudbina bila je tužna – svi su mučeni i osuđeni na smrt iako su neki zapravo dočekali oslobođenje u avgustu 1945. godine.

Tačka preokreta u ratu za Pacifik

Dulitlov napad nije naneo velike štete Japanu i, vojno gledano, bio je potpuni promašaj. Svi bombarderi uključeni u akciju su bili izgubljeni, a znatan broj pilota je poginuo ili bio zarobljen. Ipak, kada je do Amerike stigla vest o bombardovanju Tokija, zavladala je masovna euforija. Cela nacija je slavila, a Džimi Dulitl je po povratku dočekan kao narodni heroji dodeljena mu je Medalja časti.

Sa druge strane, Japanci su napad doživeli kao neviđenu sramotu. Niko nije očekivao da će se Amerikanci usuditi da dođu tako daleko i čak napadnu glavni grad. Velik broj japanskih aviona odmah je vraćen natrag kako bi štitio ostrva koja su se pokazala ranjiva na savezničke vazdušne napade.

Bila je to tačka preokreta u ratu za Pacifik.