BABICA IZ AUŠVICA: Prkoseći Mengeleu i nacistima, u paklu logora donela je na svet VIŠE OD 3000 BEBA
/Uprkos strahotama koje su se dešavala oko nje, poljska babica Stanislava Leščinska pomagala je trudnicama u Aušvicu kako bi se ove nesrećne žene porodile što normalnije. I tako je u paklu koncentracionog logora uspela da donese na svet preko 3.000 beba!
Stanislava Leščinska rođena je 1896. godine. Pre Drugog svetskog rata njen život ni po čemu se nije razlikovao od života bilo koje druge katoličke devojke iz Poljske onog vremena – završila je osnovnu i srednju školu pre Prvog svetskog rata i 1916. godine udala se za Branislava Leščinska, radnika u štampariji.
Do 1919. godine imala je sina i ćerku i sa porodicom se preselila u Varšavu gde je počela da uči za babicu. Do 1923. godine rodila je još dvojicu sinova i zaposlila se u gradskoj bolnici kao babica, piše portal Allday.com.
Nacisti su okupirali Poljsku na početku Drugog svetskog rata i porodica Leščinska je morala da se preseli jer je čitav njihov kraj pretvoren u jevrejski geto. Stanislava i njena porodica nisu želeli da sveje dojučerašnje komšije ostave na cedilu, ali nisu bili dovoljno oprezni, pa su uskoro uhvaćeni kako doturaju Jevrejima hranu i lažna dokumenta.
Stanislava je uhapšena 1943. godine zajedno sa svoje troje dece dok su Branislav i njihov najstariji sin uspeli da pobegnu. Stanislava Branislava nije nikada više videla jer je on poginuo nešto kasnije u Varšavskom ustanku.
Babica iz Aušvica
Nakon ispitivanja Stanislava i njena 24-godišnja ćerka, studentkinja medicine, završile su u Aušvicu. Kako su obe žene imale medicinskog znanja dodeljene su porodilištu dok je cela bolnica funkcionisala pod kontrolom zloglasnog doktora Mengelea. Njihovo znanje verovatno im je spasilo živote.
Stanje u Aušvicu bilo je svuda loše, ali je u porodilištu bilo ravno paklu. Odeljenje nije bilo opremljeno čak ni najosnovnijim sredstvima za medicinsku negu i Stanislava je morala da iskoristi svu svoju domišljatost kako bi pomogla ženama da se što bezbednije porode.
Uredila je da se kreveti trudnica u barakama pomere najbliže pećima i savetovala je ovim ženama da, koliko god to teško bilo, trampe svoje porcije hleba za dodatne čaršave kako bi, jednom kada se bebe rode, imale u šta da ih umotaju. Ako majke nisu imale peškire ili čaršave, njihove bebe su umesto pelena koristile prljave komadiće papira.
Dolazak na svet usred pakla
Stanislava Leščinska je svaku trudnicu u Aušvicu porađala sa istom pažnjom i trudom kao što je to činila u bolnici u Varšavi. Uprkos tome što je bila okružena hororom, svaka beba je na svet dolazila uz pomoć njenih pažljivih ruku punih ljubavi.
PROČITAJTE JOŠ:
Drugi logoraši su kasnije svedočili da je Stanislava noći provodila budna savetujući trudnice kako da što lakše prođu kroz porođaj i uskoro ju je ceo Aušvic zvao – Majka.
Nacisti su pretpostavili da će većina trudnih žena, usled loših uslova i bolesti, pre ili kasnije pobaciti ili roditi mrtvu decu. Zahvaljujući Stanislavi, veliki broj žena je ipak uspeo da trudnoću iznese do kraja, a ona je organizovala i grupu logorašica koje su, koliko god su mogle, brinule o porodiljama i bebama.
Ali ovo nije bio kraj muka ovih ljudi! Svaka majka koja ne bi uspela da se dovoljno brzo oporavi nakon porođaja odmah je odvođena u gasnu komoru. Što se beba tiče, Mengele je u jednom trenutku naredio Stanislavi da ubije svako dete koja uspe da preživi dolazak na svet. Ona je to odbila i nakon toga je majkama pomagala da sakriju decu.
Na kraju, Stanislava Leščinska je, rizikujući svoj život, pomogla da na svet dođe 3.000 beba. Od tog broja, skoro 2.500 dece na kraju nije preživelo strahote Aušvica. Oko 500 beba koje su imale arijevske karakteristike poslate su na usvajanje u nemačke porodice.
Stanislava je i tu pomogla! Pronašla je način da tetovira bebe kako bi nakon rata njihovi pravi roditelji uspeli da ih pronađu.
Svetica iz Aušvica
Stanislava Leščinska je oslobođena iz Aušvica nakon rata i uspela je da ponovo pronađe svoje dvoje preživele dece. O onome što je činila tokom godina rata, nije želela da javno govori jer je, kako je jednom prilikom rekla, sve to bili suviše bolno i strašno.
Ipak, 1970. godine, na susretu logoraša u Varšavi, srela se sa nekim preživelim majkama i decom koje je spasla u Aušvicu.
Neverovatna životna priča Stanislave Leščinske otkrivena je nakon objavljivanja Stanislavine kratke priče “Izveštaj babice iz Aušvica” (“The Report of a Midwife from Auschwitz”) neposredno pre njene smrti 1974. godine.
Godine 2010. katolička crkva je počela proces proglašavanja Stanislave Leščinske za sveticu.
