Klopka u tv studiju: TRI PRLJAVA TRIKA kojima je Kenedi uništio Niksona i postao PREDSEDNIK AMERIKE
/
Zaboravite na smicalice koje vlast i opozicija danas prave jedna drugoj! Njihovi štabovi možda misle da znaju sve o političkom marketingu i vođenju kampanja, ali ono što je Džon Kenedi uradio Ričardu Niksonu tokom prve predsedničke debate koja je emitovana na televiziji, gore je od svega što su oni ikada smislili!
Bio je septembar 1960. godine… televizija je već dovoljno prodrla u domove Amerikanaca da bi zvaničnici shvatili da, osim audio prenosa političkih debata, sada mogu da im pruže i nešto više – priliku da kandidate za predsednika SAD preka malih ekrana zapravo i vide!
I tako je 26. septembra 1960. godine, u studiju CBS-a u Čikagu, održana prva predsednička debata koju je prenosila televizija. Sa jedne strane nalazio se Džon Kenedi, mladi i šarmantni senator iz Masačusetsa kome su svi predviđali blistavu karijeru koja će ga sigurno odvesti do Ovalnog kabineta Bele kuće. Ipak, na tom putu, glavna prepreka bio mu je upravo čovek koji je u debati stajao preko puta njega – Ričard Nikson, iskusni političar i, u tom trenutku, već osam godina potpredsednik SAD.
Analitičari su govorili da je to bila najneizvesnija predsednička trka i da kandidati bukvalno “dišu jedan drugom za vratom”. A onda se dogodila prva predsednička debata i označila istorijsku prekretnicu.
Kenedijeva “klopka” za Niksona
Džon Kenedi i njegov štab mnogo su ozbiljnije od Niksona i njegove ekipe pristupili pripremama za debatu. Mladi političar je znao (ili je naslućivao) moć televizije i zato je došao odmoran, odlično obučen i sa osmehom holivudskog glumca. Bio je ponedeljak, a Kenedi je ceo vikend sa timom proveo u hotelu odmarajući i uvežbavajući nastup.
Za Niksona sa druge strane, to je bio samo još jedan “radni dan” u inače napornoj kampanji. Stigao je direktno sa nekog političkog skupa, mračan, umoran i nedovoljno oporavljen od gripa koji ga je u proteklih nekoliko meseci prikovao za krevet. Bio je mršav, ispijen i imao je izgled umornog i istrošenog starca.
Ipak, Kenedijev tim nije se zadržao samo na fizičkoj nadmoćnosti njihovog kandidata nad Niksonom. Zato su starijem političaru spremili i neke dodatne “klopke”.
Nikson je neposredno pre debate udario koleno i tako obnovio neku staru povredu zbog čega je vidno šepao. Kenedijev izborni štab je tražio da oba kandidata stoje dok govore. Kako je debata odmicala po Niksonovom licu je postajalo jasno da trpi bolove, pa je često prebacivao težinu sa jedne noge na drugu što je kod gledalaca stvorilo utisak nervoznog i uplašenog čoveka.
Osim ovoga, Kenedijev štab je pod izgovorom hladnoće izdejstvovao i da se grejanje u studiju pojača jer su znali da se Nikson lako znoji. Tako su gledaoci osim uskomešanog i namrgođenog starca videli i njegovo oznojeno lice koje je morao stalno da briše maramicom kao da mu je neprijatno što mora da odgovara na pitanja.
Sa druge strane, Kenedi je bio opušten, nasmejan, zbijao je šale i izgledao kao pravo oličenje snage koja je jednostavno isijavala iz njega.
Tim koji je brinuo za odevanje predsedničkog kandidata dobro se raspitao i o tome koje će boje biti pozadina u studiju, pa je Kenedi došao obučen u otmeno i savršeno skrojeno crno odelo koje je isticalo sav njegov šarm. Sa druge strane, Nikson je bio u sivom, bezličnom odelu koje je na njemu, zbog kilaže koju je izgubio tokom bolesti, visilo i potpuno ga utopilo u pozadinu iste boje.
Kenedijevima je na ruku na kraju išla i činjenica da je Nikson na debatu došao neobrijan (jer je išao direktno sa nekog drugog političkog skupa) i da je odbio šminku. Oni su tražili “samo” da kamera snima krupne kadrove lica predsedničkih kandidata, pa je znojavo i neobrijano lice Ričarda Niksona došlo do punog izražaja.
Trijumf neverbalne komunikacije
Glavne teme debate bile su nacionalna bezbednost, jačanje američke vojske, suprotstavljanje rastućoj opasnosti od komunizma i izgradnja svetlije budućnosti za američke generacije koje tek dolaze. Obojica kandidata imala su slične stavove i na toj, prvoj debati, bar što se govora tiče, nije se dogodilo ništa epohalno.
Gledaoci koji su debatu slušali preko radija ocenili su da je Kenedi bio dobar, ali su prednost ipak dali Niksonu. Ipak, oni koji su gledali prenos imali su potpuno drugačije mišljenje – po njima, Kenedi je apsolutno izdominirao!
Najbolja ilustracija ovoga možda je upravo anegdota po kojoj je, nakon što je sa prijateljima odgledala debatu, Džeki, Kenedijeva mlada supruga, prokomentarisala kako je njen muž “bio brilijantan”. Niksonova majka je, sa druge strane, nakon debate pozvala sina i pitala ga da li je bolestan.
Na kraju, bili su to najtešnji izborni rezultati u istoriji SAD. Kenedi je osvojio 49,7 odsto glasova, a Nikson 49,6. Prednost Kenedija iznosila je svega 112.803 glasa. Mnogi analitičari i danas misle da je tih 0,1 odsto presudila upravo televizija – da nije bilo tri tv duela, smatraju oni, Nikson bi dobio izbore.
