Najstrašniju vest u svojoj istoriji Srbija je dobila u TELEGRAMU! U njemu su pisale samo DVE REČENICE
/
Posle ultimatuma koji nijedna onovremena država nije mogla da prihvati, a da pri tom ne izgubi svoju nezavisnost, i krajnje popustljivog odgovora Srbije koji je među saveznicima dočekan sa odobravanjem i kao dokaz krajnje diplomatske veštine, 28. jula 1914. godine, u običnom telegramu, poštom, Austrougarska monarhija objavila je rat Srbiji.
Ovaj događaj, konačno je prešao granicu bez povratka i svet gurnuo u četvorogodišnje krvoproliće koje je Srbiji donelo pobedu, ali i odnelo generacije mladih i preko trećine stanovništva – izginulo je ili pomrlo zbog epidemija više od 1.100.000 ljudi, 450.000 vojnika i 650.000 civila, što je bilo oko 26 odsto stanovnika Kraljevine Srbije.
Austrougarska objava rata po načinu na koji je stigla predstavljala je presedan. Nikada ranije u istoriji ratovanja jedna zemlja nije objavila rat drugoj poštom, u običnom telegramu koji su svi mogli da pročitaju.
Dve rečenice koje su izazvale krvoproliće
“Pošto Kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, 23. jula 1914. godine, carsko kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenje svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra, dakle da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom.
Ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Berthold”
Zbog neobičnog i surovog načina na koji je stigla austrougarska nota mnogi nisu poverovali u njenu autentičnost. Zato se u popodnevnim časovima dogodio još jedan presedan – Politika je na naslovnoj strani objavila pogrešnu vest! U vanrednom izdanju koje je besplatno deljeno Beograđanima preko cele prve strane je pisalo: “Rat nije objavljen”.
A onda je pala noć… Austrougarska vojska počela je da bombarduje Beograd. Prvi meci su ispaljeni na Savi, u današnjoj Savamali. Napad je trajao narednih šest dana i noći, a svet je nepovratno hrlio ka otpočinjanu najvećeg ratnog sukoba do tada.
Objava rata pokrenula je mehanizam niza tajnih i javnih sporazuma koji su postojali među svetskim silama širom Evrope. Rusija je još 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nemačka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji. Dva dana kasnije, u rat je ušla Francuska, kao ruska saveznica, a zatim i Britanija.
Prvi svetski rat mogao je da počne.
