Početna

Pored poznatijih manastira, na Fruškoj gori se nalazi i čitav niz svetinja koje su u prošlosti živele i opstajale manje-više zaboravljene i skrajnute. Neke od njih upravo ta izolovanost spasila je razaranja. Svetli primer toga je Petkovica…

Dan državnosti Srbije već decenijama se slavi na Sretenje. Na ovaj praznik desilo se više značajnih događaja koji su u mnogome oblikovali Srbiju kakva danas postoji. Značajna stavka u toj priči je i jedan grad - Kragujevac.

Studentske demonstracije 1968. ušle su u legendu i i danas se često pominju i proučavaju. Reč je bila o pokretu koji je zahvatio dobar deo sveta - protestovalo se zbog rata, lošeg položaja radnika i omladine, ekstremnog bogaćenja, ali su zahtevi imali i “lokalni karakter” koji je zavisio od države do države. To je bio slučaj i sa Jugoslavijom.

Od svih manastira na Fruškoj gori, Savinac je svakako najmisteriozniji. Za početak, niko zapravo danas sa sigurnošću ne zna gde se on nalazio.

Titove proslave Novih godina, iako u osnovi privatne, decenijama su bile sastavni deo života miliona Jugoslovena. Izveštaji o tome kako, sa kim i gde je maršal proveo “najluđu noć” bili su toliko uobičajni da je praznik bilo nezamislivo provesti bez njih. A evo kako su ti dočeci izgledali…

Grabovo je manje poznati fruškogorski manastir. A to i nije čudo! Ova svetinja smeštena u istoimenom selu, nedaleko od Beočina, na severnim padinama Fruške gore, za manastir je proglašena „tek“ 2016. godine, pa mnogi još uvek nisu imali prilike da ga posete i uvere se u njegovu lepotu i posebnost.

Nacistički logor Aušvic bio je mesto ogromnog stradanja i patnje za milione ljudi u kome su svakoga dana život gubile hiljade nevinih žrtava Hitlerovog režima. Ipak, lični pakao koji je proživljavao Salamo Arouč bio je naročito jeziv.

Iako ih često doživljavaju kao nezainteresovane, neupućene i inertne, studenti su predvodili neke od najvećih protesta u istoriji.

Ratna vremena prepuna su priča o neočekivanim junacima… a onda je tu i priča o Šer Amiju, hrabrom glasonoši koji je, time što je odneo poruku, spasao preko 200 svojih saboraca od sigurne smrti… bez obzira na to što je bio tek mali, obični GOLUB!

Bio je mlad i ambiciozan. Sanjao je slavu, ali je na kraju u istoriju ušao iz najtužnijeg mogućeg razloga… Samo dva minuta pre nego što je zvanično završena najveća klanica koju je svet do tada video.

Čak i nakon svih ovih decenija. mnoga pitanja u vezi sa ovom nesrećom ostaju bez odgovora, a jedna naročito jeziva misterija često zaokuplja pažnju onih koji se i danas interesuju za slučaj "Titanika" - kako to da uprkos ogromnom broju ljudskih žrtava u olupini broda nikada nisu pronađeni ljudski ostaci?

Za vreme Drugog svetskog rata, Treći rajh je veštom propagandom i monopolom nad medijima na sve načine želeo da prikaže kako svi Nemci podržavaju Hitlera i nacističku ideologiju. Ipak, to nije bilo tako! Postojali su pojedinci koji su pokušavali da se odupru masovnom ludilu. Oto i Eliza Hampel bili su jedni od njih.