DUH PROMENA: 10 momenata zbog kojih je krunisanje kralja Čarlsa bilo KAO NIJEDNO U ISTORIJI

Krunisanje kralja Čarlsa III događaj je kakav Britanija, ali ni svet, nisu videli punih 70 godina, još od dana kada je njegova majka, Elizabeta II, 2. juna 1953. proglašena kraljicom. A od tada, mnogo toga se promenilo… I zato, iako je reč o ceremoniji zasnovanoj na običajima starim 1000 godina, mnogo toga bilo je jedinstveno i - nikad pre viđeno!

Čarls III punih sedam decenija čekao je da postane kralj, duže nego bilo koji prestolonaslednik u istoriji. Tu ulogu, konačno je preuzeo 8. septembra 2022. nakon smrti svoje majke, kraljice Elizabete II.

U skladu sa britanskom tradicijom, sam čin krunisanja uvek se obavlja posle nekog vremena (i kraja perioda žalosti za bivšim monarhom) tako da je za trenutak kada će Čarls i formalno postati kralj izabran 6. maj 2023. godine.

Britanska ceremonija krunisanja je jedini preostali događaj ovog tipa u Evropi. Čarls tako nastavlja tradiciju koja traje više od 1000 godina. Ipak, reč je o potpuno jedinstvenoj ceremoniji, različitoj od svih u istoriji. Zašto?

Tri poslednja krunisanja (Džordža V, Džordža VI i Elizabete II) bila su osmišljena tako da najviše moguđe liče jedno na drugo. Bila su duga, masovna, naglašeno anglikanska i suštinski su se vrtela oko toga da je monarh ujedno i poglavar crkve Engleske. Bile su to razmetljivo raskošne demonstracije bogatstva i moći monarhije.

Kralj Čarls III imao je druge zamisli za “svoj dan”…

“Skromni” kralj

Kralj Čarls je prilikom krunisanja nosio nekoliko odevnih predmeta svojih predaka, uključujući teške ceremonijalne haljine napravljene od zlatnog konca, ali za razliku od svojih prethodnika, ispod svega toga, nije nosio nikakvu posebnu odeću, već delove svoje vojne uniforme.

Kraljica Elizabeta je, s druge strane, imala specijalnu haljinu za krunisanje, posebno dizajniranu i pažljivo pripremanu. Čarls je smatrao da nema potrebe za takvim “rasipništvom”.

Nikad “skromnije” krunisanje

Krunisanje kralja Čarlsa, iako je izgledalo veličanstveno, zapravo je bilo nikada skromnije. Prisustvovalo mu je oko 2.000 gostiju, za razliku od preko 8.000 ljudi koji su bili pozvani na krunisanje kraljice Elizabete II.

Nikad “brža” povorka

I povorka nakon krunisanja bila je daleko manja i kraća. Kralj i kraljica su iz Vesminsterske opatije do Bakingemske palate stigli za oko 40 minuta, praćeni sa oko 6 hiljada pripadnika oružanih snaga.

Povorka kraljice Elizabete imala je 16 hiljada učesnika, kretala se mnogo zaobilaznijim putem, dok je ona mahala i smešila se okupljenima. Na svakoj tački na kojoj je zastala zadržala se oko 45 minuta, pa je čitav događaj trajao oko pet sati.

Nikad kraće krunisanje

Slično, ceremonija kraljice Elizabete trajala je skoro tri sata, dok je krunisanje kralja Čarlsa trajalo nešto kraće od dva sata.

Kraljeva zakletva

Britanija se mnogo promenila otkako je kraljica Elizabeta krunisana. Većina stanovništva sebe više ne opisuje kao hrišćane. Međutim, Velika Britanija pravno ostaje hrišćanska zemlja, a crkva Engleske, poznata i kao Anglikanska crkva, njena je zvanična crkva, sa monarhom koji služi kao njen poglavar i nosi titulu “branilac vere”. Zato je i sama ceremonija krunisanja oduvek je bila duboko hrišćanski ritual.

Tokom ‘90-ih, tadašnji princ Čarls, izazvao je ogromnu kontroverzu kada je izjavio da želi da bude “branilac vere uopšte”, a ne “branilac jedne, određene vere”. U skladu sa tim, u govoru nakon sahrane svoje majke u septembru, Čarls je obećao da će “zaštititi samu veru” u multikulturalnoj Britaniji, a u aprilu je izbacio deo sa “braniteljem vere” iz svoje kanadske titule.

Tokom krunisanja, Čarls je položio standardnu zakletvu, zaklunjući se da će biti “dobar protestant”, ali je takođe odao i priznanje drugim religijama. Klečeći pred oltarom u Vestminsterskoj opatiji izgovorio je: “Bože milostivi koji si poslao svog sina na Zemlju ne da mu služe nego da služi, daj mi milosti da, služeći tebi, nađem savršenu slobodu i u toj slobodi spoznam tvoju istini. Daj da budem blagoslov svoj deci tvojoj, svake vere i verovanja, da zajedno otkrijemo puteve blagosti i budemo vođeni stazama mira. Isuse Hriste, Gospode naš. Amin”.

Pravoslavni simboli na krunisanju

Po izričitoj želji kralja Čarlsa III tokom krunisanja uključeni su i neki simboli drugih religija, naročito pravoslavne. Tokom samog čina krunisanja, baš kada je Čarlsu predavan mač, hor pravoslavnih sveštenika je na grčkom pevao Psalm 71, jednu od pesama koje je britanski monarh lično izabrao u znak sećanja na svog pokojnog oca, princa Filipa.

Takođe, nakon što je novom britanskom monarhu na glavu stavljena kruna, okružili su ga sveštenici angikanske crkve, ali takođe i rimokatoličke i pravoslavne i pročitali zajedničku molitvu. U ceremoniji su prvi put učešće uzele i protestantske sveštenice.

Na sve to, već nekoliko decenija u Vestminsterskoj opatiji, u naosu, stoje pravoslavne ikone Hrista spasitelja i Bogorodice sa Isusom.

Iako nekome sa strane ovaj potez može delovati neobično, kralj Čarls je više puta isticao kako želi da njegova vladavina bude obeležena jedinstvom i slogom među narodima i verama.

Na sve to, anglikanska i pravoslavna crkva su zapravo veoma bliske. Suprug pokojne kraljice, princ Filip, kršten je u pravoslavlju ali je, da bi se oženio Elizabetom, promenio veru. Njegov sin, sadašnji kralj Čarls III, pokazuje veliko interesovanje i poštovanje prema pravoslavlju. Do sada je nekoliko puta posetio Svetu Goru i Hilandar i tamo boravio po mesec dana.

Zakletva na vernost

Prošla krunisanja uključivala su duge povorke britanskih aristokrata koji su se zaklinjali na vernost i služenje novom monarhu. Kralj Čarls je, međutim, ukinuo taj deo ceremonije.

Umesto toga, samo Čarlsov prvi sin i prestolonaslednik Vilijam, princ od Velsa, kleknuo je pred svojim ocem i dao svečanu zakletvu.

Zakletva naroda

Slično, tokom ceremonije krunisanja, prvi put u istoriji, nadbiskup Kenterberija koji je predvodio versku ceremoniju, pozvao je “sve koji žele” i koji gledaju prenos širom Britanije, Komonvelta i sveta da se zavetuju na vernost rečima: “Kunem se da ću biti veran Vašem Veličanstvu i Vašim naslednicima po zakonu. Tako mi Bog pomogao".

Ovo je takozvana “zakletva naroda”, prvi put je uvedena ove godine i palata je naglasila da je potpuno dobrovoljna.

Kraljica Kamila

Čarlsova supruga Kamila, zvanično je krunisana zajedno sa svojim mužem u Vestminsterskoj opatiji. Ona će sada odbaciti titulu “supruga monarha” (“consort”) i biće poznata kao kraljica Kamila.

Princ Filip, dugogodišnji muž kraljice Elizabete, nikada nije krunisan, i bio je poznat tokom kraljičine vladavine kao “suprug monarha” sa titulom “princ Filip, vojvoda od Edinburga”.

Sa druge strane, iako krunisana, Kamila neće imati nikakvu zapravu moć. Dakle, neće biti kraljica u smislu u kom je to bila Elizabeta II koja je vladala i bila britanski suveren. Ta moć, ograničena modernom britanskom ustavnom monarhijom, u potpunosti leži na Čarlsu.

Krunisane glave na svečanosti

Iako na ovakvim ceremonijama prisustvuje veliki broj državnika i diplomata iz svih krajeva sveta, zapravo nije običaj da tu budu i krunisane glave drugih monarhija. One, po pravilu, šalju prestolonaslednike ili druge visoko rangirane članove porodica. Međutim, Čarlsovo krunisanje i po tome je bilo jedinstveno.

Među članovima drugih monarhija koji su došli u London bili su, između ostalih, holandski kralj Vilem Aleksander i kraljica Maksima, belgijski Filipe i Matilda, švedski Karl XVI i krunska princeza Viktorija, kralj Butana Džigme Kesar Namgjel Vangčuk i kraljica Jecun Pema Vangčuk.