TAJNA CRTAĆA "UMOČIĆU": Svi smo plakali zbog njega, a postoji razlog - ZAŠTO JE MORAO DA BUDE TUŽAN
/
Ako ste odrastali u Jugoslaviji tokom ‘80-ih i ‘90-ih godina onda se sigurno sećate crtaća “Negde u zemlji snova”. Ovo kratkometražno ostvarenje se prikazivalo svakodnevno, a zbog legendarne sinhronizacije, pre nego po imenu, poznato je postalo po replici: “Umočiću!”.
Iako je reč o crtanom filmu za decu, ovo ostvarenje bavi se prilično ozbiljnim temama kao što su glad i siromaštvo.
Glavni likovi su mali brat i sestra koji, u odrpanoj odeći, po zimi, idu gradom i skupljaju drva kako bi se ogrejali. Zastaju pored izloga i čežljivo gledaju u slatkiše za koje nemaju novca. Dobri pekar ih vidi i reši da ih počasti kolačima, ali dok izađe, deca su već otišla.
Brat i sestra žive sa majkom u trošnoj kući u kojoj često nemaju šta ni da pojedu. Njihova večera sastoji se od šolje vode i tvrdog, bajatog hleba koji devojčica, kako bi ga omekšala, potapa u šolju vode uz sada već legandarnu izjavu: “Umočiću!”.
Nakon što pojedu svoj skromni obrok dečak izjavljuje kako je još gladan, na šta njihova majka počinje da plače, jer nema više ničega za jelo. Dečak na to kaže kako se samo šalio, kako bi utešio majku i sa sestrom odlazi na spavanje. Nakon što zaspu, deca odlaze u zemlju snova u kojoj svega, a pre svega hrane, ima u izobilju, i u kojoj mogu da jedu štagod požele.
Prilično mračno zar ne?
Optimističan kraj
Crtani se ipak završava optimistično. Dobri ljudi - pekar, krojač i vlasnik prodavnice, pronašli su decu i dok su ona spavala doneli pomoć. Brat i sestra bude se u toploj kući u kojoj je postavljena čitava gozba, a čekaju ih i igračke i nova odeća.
Nakon što više puta pitaju da li je to sve za njih, deca veselo prilaze i počinju da se goste, a crtani se završava tako što se dečak ubode viljuškom kako bi se uvedio da ne sanja.
Priča iza crtaća
Crtani “Negde u zemlji snova” (“Somewhere in Dreamland”) komapnije Paramount nastao je davne 1936. godine u serijalu “Color Classics” Maksa Flečera, animatora i reditelja zahvaljujući kome danas imamo crtane klasike poput Beti Bup i Mornara Popaja.
Crtani je reširao Dejv Flajčer, korežirala Daun Flajšer, a animirali veterani ove indurtrije - Simor Knajtel i Roland Krendal. Traje nešto manje od devet minuta i napravljen je u tehnikoloru. Istoimenu pesmu je komonovao Čarls Njuman posebno za crtani. Iako je prošlo više od 80 godina od kada je nastao i dalje je jako popularan i smatra se kultnim ostvarenjem ranog Holivuda.
A upravo u vremenu nastanka krije se i odgovor na pitanje zašto je, iako pravljen za decu, ovaj crtani tako tužan i mračan. Naime, “Negde u zemlji snova” smešten je u vreme Velike depresije i oslikavao je realnost miliona dece širom Amerike i Evrope - glad, nemaštinu i konstantnu borbu za praživljavanje.
Završavajući crtani optimistično, Flečer je verovatno hteo da da nadu svim mališanima, gde god da se nalaze - da snovi na kraju ipak mogu da se ostvare sve dok je dobrih ljudi.
